Delo

У НОЋИ

Кад грање трепти ти’о У санка лаком крилу, A поноћ летња распе Сву бајност своју милу . . . Oko нас кад су свуда Чини ппноћних вила, Te земља себе буде У зрак месечев скрила. Ha своју главу диже Од звезда сјајани сплет, Ha своја недра прима Заспали, мирисни цвет . . . Тад свет ce нови ствара Меке, чаробне силе, Чудесне зборећ’ гласе Љупке, незнано миле. * * « K’o зраком да ce мирннм Замамљив мирис вије, K’o да ce роса с цвета, Ha цветак други лије ; K'o да ce звезда крадом, Са звездом љубн rope. K’o да ce румен вео Лепрша мајске зоре . . ,