Delo

„Јесте”. «Оженно ce, богато ce оженио”. „Дакле ппак остао je бар добар син“,рекох му, пронично смешећи ce. Старац ме погледа. «Добар син ? !.. A зар може рђав човек да буде добар син ? Он je...“ и поче да га грди. У брзо после тога подожио сам и последњи испит, и отпутујем кући, то јест одем y своје родно место. * * * Од тога доба ггрошло je више од 20 година. Једнога дана читајући новине наиђем случајно на шено име. Била je велика, чувена глумица и славила je дваесто-годишњицу свога глумоваша. Чак и неки кнежеви слали су joj честитања. После тако дуга времена тад cai\i први пут поново чуо о њој, и то ме je јако потресло. Оно преживело доба бидо je ca свим својим чарпма опет пред мојим мисаоним погледом, и с тога седнем na joj и ja напишем неколико речи. После неколико дана добијем одговор од ње. «Драги, Herr Doctor», гласило je њено писмо, „самим тим што сам данас ово, верујем да je било записано да будем то и ништа друго. A помислите само, да будем ово што сам, то јест слављена, требало je претходно да убијем своју старамајку a тако исто и своје најнежније ocehaje закопам под хладну стену несрећне љуба.ви. «Видите ли дакле под коју ce цеиу често пута купује велико име» «Вас сам ce често сећала, и верујте, плакала сам чптајући ваше писмо».., Дрезда, 6. октобра 1894. год, /■ т-

401

ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА