Delo

тада не бп могле лазватл научном Мднералогдјом, научном Ботанпком п научном Зоологпјом. To нсто вреди н за све остале предмете, које човек својдм чулпма одажа. Све те предмете, заједно са прпродним појавима на љдма, могао je човек као дојмове y своме уму Фпксирати, a да пз тога нпје морадо одмах следоватп, да je тим простим схватањем уједно д нека наука утврђена Безбројне хемпске п Фдзлкалне појаве биле су познате пре но што je Лавоазпје Хемпју као науку створио, и пре но што ce о Флздцл смело говорптп као о науцп Научна Астрономпја много je каснијег датума, но што je лросто досматрање звезда. У свдма наукама, које своју грађу не црпу нз чпсто умног лословања већ дз стварних предмета. дрлроде илп човечије вештпне, научна ce грађа умножава п развпја незавпсно ; y дочетку постаје простом збпрком појава, које су чулпма појмљиве; сада тек наступа рад човечјег ума, он оцењује, пребпра ту готовину, сређује je, п изналази законе, no којнма ce појаве на тој стварној грађп догађају. Ha тај начпн постаје наука. У томе ce положају налази и Механичка Технологија, као једна од природних наука. Да би што јаснији био y дедуцирању деФинндије те науке, бацићу логлед д на ону збирку старида коју смо такође затекжн y дстоме одсеку изложбе. Ha челу те збпрке виддмо вплицу дреистордске животиње, на којој дажљивн досматрач може да умотрд знаке : да je та вилица дуго оружала човечју руку. Даље нам збнрка нзноси дарчад камења која нам то дсто сведоче д што даље идемо досматрањем, она нам износд дредмете од камена илд животпњских костију, на којима ce видд ■све савршенија тежња људскога рада : да их што сдремндјдм дачини за удотребу. Први, најважндји одломак те збирке, завршује ce лредметом, који нам доказује лотлуно одређену надраву : Камено сечиво, усађено y дршцп од дрвета, илп од костл, :или pora, какве дреисторнске жлвотиње : Камену Сикиру.

407

ТЕХНОДОГПЈА KAO НАУКА