Delo

y њој пмамо први, потиуно одређенп алат, који je човечнја рука створнла. Оставпмо на страну све оно што нам та збирка после овога првог прастарога алата нзносн, као што су : камени ножевн, камене п коштане пгле, каменп чешљеви којима су справљана прпмнтнвна прастара ткива ; за тим справе прадоба за пропзвођење ватре птд. птд. што нас све уверава о већ. великом напретку човечјег ума, -na ce задржимо за тренутак код поменутог првог одломка те збпрке. Чега бп нам интересног, no себи, могао пружитп овај нпз прастарог, каменога п коштанога прибора, што га je отесала сурова рука прастарога дивљака ? Па нпак, та збпрчпца кадра je просутн светлост na један прпродан закон, no коме лостанак алата стојп y тесној, нераздвојној, узајамној везп са постанком човечпјега ума; a познавшп једном тај закон, можемо с правом закључптп, да та узајамна веза мора постојатп п између доцнпјег напретка y умном процесу п напретка y усавршавању механпчкпх справа. Hama збирчнца прастарога прпбора човечјега рада постаје веома пнтересна, кад поставпмо цигло једно пптање : Ha коме je ступњу бпо човек пре Камене Спкпре, п како je могао доћп до тога да ту спкнру начпни ? Са тнм пптањем стојпмо пред нстом загонетком природе, пред којом ce налазпмо п са пптањпма ; Како je човек дошао до тога да проговорп ? Како je дошао до могућностп да запалж ватру ? Покушавало ее још y прошлом веку да ce те појаве протумаче као ароналасци за које бп човек пмао да заблагодари, од честп слепоме случају, a од честп свом умном размншљању. Такви покушајп доказпвања побпјенп су овом простом прнмедбом : Претпоставком да je говор проналазак, морало бп ce признатп одмах, да je пре тога проналаска човечјп ум морао бптп na куд h камо вишем ступњу развптка но што je п дапас. Потпуно то псто може ce рећп и о првом алату ! He може ce претпоставпти да су y човека прастарога доба толпко јаке биле умне реФлексије, да камен, правнлно заоштрен, усадн y отвор једне дрвене плп коштане полуге те да на тај

408

ДЕ Л O