Delo

начпн увећа крак полуге своје руке a тиме н дејство тога камена npii ударцу ! Такав проналазак, ако не бп баш морао представљати знање о статпчком моменту п о потенцованој енергији, он бп морао претпостављатп, да су тп прпнцппп бар емлирпчно лежалп y осећању тадањег човека. 0 проналаску ту не може дакле бпти говора ! Само поступно п непрекпдно умно развиће y недогледном нпзу времена пс љим везано поступно усавршаваље човечпјег рада, могло je п морало je довестн до тога првог строго одређеног рукотвора. Алп када je човек једном дошао на ступањ, на коме je y стању начинитп алат, y томе тренутку y њему je сазрело потпуно разлпковање : узрока од дејства, те нам тако тај првн алат обележава границу пзмеђу инстпктивног п промишљеног делања. „Тек са каменом сикиром y рудп, човек je лостао ппонир своје културе, тај алат обележава тежљу његову да блага н силе прпроде себи потчини.“ „Тегако je пресудити, шта представља значајнпју епоху y псторијп, да лп промене жпвотних погодаба y лрастаро доба уворењем камене сикире, илн дреображај модерне културе проналаском парне махпне. Ha свакп начнн оба догађаја преобразпла су нз основе прилпке које су до њиховог постанка постојале.“*) Ибтакнувшн литање о постанку првог алата, ослањајући ce на збирку драстарога прибора, уочили смо мимогред науку y којој као грађа научног расматрања улазе предмети те збирке. Koja je то наука ? Ja бих je радо назвао : Механнчном Технологнјом Прадоба, али ме y томе напуштају механичкн, Фнзнкалнп п хемиоки закони, јер њпма ce не могу протумачнтп појаве, којима je најпримптнвнпјц прастарп дрибор човечјег рада постепено доспео до облика иотауно одређеног алата. Прпнципе те науке морамо тражити на сасвим другом дољу; они морају бити сродни принципима науке о развићу човечијег ума, јер поступним развитком овога морао ce упоредо развијатн ii прастари прибор човечијег рада. Полазећи са тнх

*) Ernst: Kultur & Technik.

409

TEXHO ЛОГПЈА KAO НАУКА