Delo

као што je случај напр. код хпдрауличких преса и мотора, код парнпх u гасник мотора, код ветрењача п код електромотора. У свнма тим махинама та преносна средства разнога агрегагног стања, морају бити обухваћена неким чврстпм телом односно морају прнањати за такво тело, тако, да могу колпко следпгп покретпма тих тела, толпко и посредовати покрете. Кад то знамо ми ћемо y свнма тим махпнама наћп спомоћне елементе еквивалентне онпма код нашнх технологпских справа,.п из закона кретања њихова пзвешћемо справе равнородне нашпм технологпским справама. Ручна пумпа напр. потпуно одговара нашој технологнској справп треКе врсте\ дпзање терета овде вода, тамо тег вршено једном руком бпва код обе иериодично ; улогу гајтана п котура врше код пумпе : вода, клпп п цевп, a Функцију друге руке која код оне технологпске справе перподпчно одржава тег y равнотежп, вршн прн пумпп вентнл спсања. Допустпте мн сад још један корак и ja сам тада исцрпео примере, те да пз њпх изведем закључке. Посматрајмо часком пз блпже, цео апарат, којим je рецпмо наш Београд осветљен. Ту ћемо напћи на нпз справа распоређеннх овпм редом : ту je парни котао везан цевпма за спровођење nape, ca парном махпном ; оваје ременпма везана са дпнамо-едектрнчном махпном коју опет везују жпце спроводннце електрицитета са електрпчним лампама. Расмотримо сада мало пажљнвпје поједпне Функцпје, којнма ce све те справе међу собом ожпвљавају, п мп ћемо ce уверптп, да je цео тај комплпкованп спстем склопљен пз сампх технодогпских справа, пда сам он није нпшта друго до технологпска справа впшега реда. Пре свега на пптање : где je пзвор покретачке радне снаге свеколнког тог спстема ? Добпћемо одговор: y угл>у којн сагорева нспод парнога котла! У угљу дакле впднмо технологнску справу прве врсте која ce од наше разлнкује само тнме што je хемиске аргсроде, јер док je код оне радна снага нагомнлана дпзањем терета тега, код ове je нагомилана y облпку сунчане топлоте која je мплпјардама година хемнскпм процесом акумулисана y угљу.

414

ДE I O