Delo

налазп Y брптанском музеју ti има иаелов Promus of formularies and elegancies нарочпто je iraxepecan треЕи табак. On je иисан на Божпћ 159-t-----------чзамом руком Беконовом. Ha једној етра-жп тога табака стојп натппс Formularies and elegancies.- друга je страна сва исхшсана речима u пзр.азпма, који готово сви без пзузетка улазе y еастав „Ромеа u Јулије-“ Примедбе те, дакле, чпњене су на трц годнне пре него je штампана „Пеобпчна трагедпја о Ромеу п Јулпји“. Једпно што ce може претпоставпти јесте то, да je комад пгран на позорнпцп још на три годпне пре појаве љегове y гатамгш. u no томе да je она старија од оних прпмедаба које бп онда Бекон чшшо бпо на памет, после представе комада. To je, међу тпм, тешко допустити no томе, што тако способан човек као што je Бекон бпо, после нредставе такога комада као што je Ромео u Јулија, мучно да бп чогао правнтп овакве прпмедбе : „пехао“, „шева - , „добар дан младожсња !“.... Све остале прпмедбе служе очевпдно као матерпјал за трагедпју п морају ce сматрати као прппрема за ту трагедпју која ce y штампи јавила 1597 године. Годпне 1598. почпње постајатп прозрачна ona завеса, која je скрпвала ппсда аноншшпх' позорпшнпх комада. Почела су разна погађаља : алп како садржпна ломада нпје бпла невпнога карактера, п како бп обеподањење пмена писца могло за њега пматп непријатних последпда, na та довестл п до суда a можда п до осуде na смрт, писац je морао крптп евоје пме п тражпти што бољу маску. II допста, „трагедија краља Puчарда II“, no својпм политичким основпма, пзазвала je страшан гнев краљице Јелпсавете. Псторпја свргнућа Рпчарда II с ирестола дпрнула je краљицу y срце. „Ja сам Ричард, зар вп то ne знате ?“ узвпкнула je ona, обратпвгап ее своме најблпжем саветнпку. Да ce ne бп краљпчпн гнев пзлпо на ппсца, нпје бпла већ довољна анонтшост писац je морао потражити сигурније средство. ÏÏ „трагедија краља Ричарда II“ на један пут je пзашла с именом William Shakespeare пс назначеi&e.M 1598. године на наеловном листу. Осим тога ne мањи гнев y краљице je нзазвала једна кратка псторпја анонпмна, посвећена гра®у Есексу, која je нзашла 1599. године : под посветом било je потписано пме Др-а Џона Хајварда, младога ученог цравнпка. Краљпца je зтредпла да ce on ухватп n затвори y Таур. Ha скоро за тим краљица je наредпла да ce нозове један од њених саветника, који ce најбоље разуме у- књпжевностп Францпска Бекона. Бекон y својпм списима сам прича о томе, као n о том како ce on схарао да умшшстпвп краљиду, која je охладнела према свом љубимцу, гро®у Есексу. У том причању пма много пнтереснпх пзраза, који ззаводе na претпоставку да je Бекон сам ппсац вако трагедпје тако n те мале исторпје, тј. да je, другим речпма, и Др. Џои Хајвард и William Shakespeare —• аегов псеудони.м. Осмог Фебруара 1601. годпне rpo® Есеке покушао je с гомнлом својпх приврженика да устане противу Јзраљице, но устанак je угушен ; осим тога y очп тога догађаја била je удешепа предетава „Ричарда II“ с очевпдиом иамером да ce cxpacxn y схаиовништву распале, a y том je свему учеетвовао u

481

ШЕКСППР ПЛП БЕКОН