Delo

t Др. ЉУБОМИР РАДИВОЈЕВИЋ ДОБРОТВОР КЊИГЕ СРПСКЕ Неумитна смрт покосила нам је опет један племенит српски живот. Она је однела мајци природи трогано тело једнога смернога, али племенитом душом велико га Србнна На Велики Петак испустио је свој племенити дух доктор Љубомир Радивојевић, да оживи одмах српском имену и српском роду у новом узвигаеном облику : да буде покретач и помагач, добротвор српске књнге и иросвете на дуга и дуга времена ! Има људи који оживе тек онда кад оставе овај обичан свет. Незнанн или мало знани за свога земаљскога живота, они нме своје узнесу на висину с које оно cjaju целом народу из кога су поникли баш онда, кад се за њима баци последња грудва земље. У такве људе п Србе долазп и покојнп доктор Радивојевић. Смеран увек, кроз цео свој жнвот, он је као вредна пчела неуморно радио тихо, нечујно, али с великом и племенитом мишљу да плод тога смернога рада свога остави роду свом, народу српском. Рођен у Сремској Каменици 1818. године, покојник је, по свршеним лекарскпм наукама у Пештн 1845. године, дошао у драгу му Србију, где је, као лекар, остао преко двадесет година. Ту вршећи свој лекарски позив, покојннк је поглавито и сабрао оно земаљскога олага, које је још за живота наменио чувању