Delo

Д Е Л 0 116 Олга: Не. не, ја ћу сама... Ја ћу све сама спремнтп. (Оде на десно} 4 Варја, Сињпцнн, ва тпм собарнца. Варја : Тодоре Мпхапловпћу, вп нпсте све казалп! Снњ («е узлржавају f\и се, стегпе иеспице): А — а ! Проклетп људи !' Ннсу поштеделн ! Достпглп су што су желелп ! Да, Варвара Павловна, нпсам свс... Ево депеше. Варја (бузо узима деиешу и чита): „Спремпте укућане. — Ранаје тешка. — Бојнм се да лп ћемо га довестп жпва.а — Воже мој ! 3ap тако кажњен ? Спњ (једва уздржавајуКи се): Али немојте бар вп да се узнемпрујете — само храбро. Још нпје све нзгубљено. — Карчејев се можда вара, п наспгурно се вара. Та шта он зна? Зашто до клонемо духом ! Мп ћемо га спасти... За свакп случај треба послатп по Тројнова. — А вп ма како умпрпте Олгу Павловну. Варја : Та шта да јој кажем ? Па ја п сама немам снаге. Спњ : Будпте бар ви храбри ! Савладајте се... Ви то некако умете* Варја: Па лепо — пдем љој. (Оде на десно) Сињ (ириђе столу и исиочетка uuvie рецеит, а иотом иисмо\ за тим отвори главна врата): Има лп кога ту ? (Уђе слуга) Брзо пдпте у апотеку п све ово донесгте. — За тпм одмах однеспте ово ппсамце г. Тројнову — Оспм тога спремпте леда, али најчистпјег и истрошпте га што сптнпје! (Слуга узимље рецеите и иисмо и оде) Да, храбро, храбро. А овамо сам тек што не заплачем, као баба.. (Улази собариг^а с јастуцима и чаршавом) Спремнте ево овде, на дпвану. (Помаже јој) Тако — тако. Е, а сад можете пћп. После гледајте да у кујнн буде ватре? свеже п вруће воде. Соб : Разумем! (Оде. На главна врата журно улази Љински, у исто^ време с десна улази Варја) 55 Снњицин, Љинскп и Варја. Спњ (иритрчи к њему): Јесте сами ? Шта то значп ? Љнн: Ја сам дотрчао напред да вас припремпм ! (.Варји) Молим вас дајте мп чашу воде. (Варја му даје воде) 0, како је то ужасно ! Варја : Та говор’те! Љин : Ми нисмо могли наћи место овде у близинп. — Свуд се шетају. — Моралп смо далеко отнћп. У 6 сахата бнлп смо на месту... Ах, ја не могу причатп подробности ! Онн су трсбали да пуцају у јсдно исто врсмс. — Ми смо означпли ме1>у... Обојнца узеше пиштоље. Бароп ШтиФел даде знак, махнувшн шсширом. Госполпн про«т>есор у часу је био на мсђи. — Ратншчев коракну к њему три или четнри пута. Обојнца сташе да нпшане. ОдЈедном чу се пуцањ. Госиодпн ирофссор је*