Delo

117 ж n В 0 т <>по рањен n паде. Мн притрчасмо. — Оп је лежао иес-весан. За тпмје опет дошао к себп n вшпе није губпо свестп. — Метнусмо га на кола л довезосмо до окружне болнице. — Много се мучпо, али се није жалпо. Спњ : Где јс рањен ? Љпн (иоказује леви бок): Ево овде. Варја (Сињицину): Је лн то опасно ? Има д’ какве наде ? Спњ; Врло је опасно. — Али треба впдетп. — Све ћемо учпнптп само да га спасемо. — Ја сам послао по Тројнова. (Варја оде, а за тим се оиет врати) Ко је привио рану? Љнн: Окружнп доктор, Петров. Спњ : Искусан доктор. — Ви, Љински, пдпте студентима, те ux умприте. Онп су узнемнрени. *Бпн: Ндем. (Оде) Варја: Олга већ на се не лпчи! — Шта ли ће с њом бптн ? Ах колпко је на једанпут несреће. (У^е 0лга, иосрКуКи ириђе наслоњачи, сиусти се на њу и седи неиомично. Неко је време Кутање) 6 Спњпцпн, Варја п Олга. Спњ (тихо): Ма како је умир’те. Њен изглед може га довеетп у очајање п иогоршатп његово стање. Варја (ириђе Олги. Оарезно и нежно јојговори): Олга, башЈесад овде бпо Љинскп. — Нпје нпшта тако опасно. Умирп се, мила моја! Олга (не мењајући иоложај за се): Свему сам ја сама крпва... Ја сам олако гледала на живот. — Мало сам га ценпла. — Ја сам се пграла као детенце. — Ја сам га до тога дотерала. — Ја сам гадна — зла бездушна. Варја : Та доста, Олга. Шга говориш ? Ти гледаш на стварп врло мрачно. Олга (намргођено): Tu тако мпслпш ? А знаш да сам ја крпва овом двобоју. Тп то не знаш ! Варја : Доста, доста, Олга — на ко ће то вероватп ? Олга : Јест, јест. — Tu то не знаш! Пре тога, но што ће се догодитп... Онај ужасан прпзор с Ратпшчевпм — мп смо разговарали Ја сам му нрнчала о двобоју Ратишчева с неким. — Он ми је говорио да он не допушта двобој — а ја — ја сам му се готово смејала, ја... ја сам га готово назвала страшљивцем. Ја нисам могла то предвпдети. Ја сам се шалила. — Чујеш ли$ Варја, ja сам се шалила... Ах, та целог свог века ја сам се само шалнла! Варја: Олга! Олга (не слугиајуКи је): А то је с тога, шго мп не познаЈ’емо жпвот. — Видиш, ми нпсмо глуне, а чшшмо такве глуиостп, што се не дају псправигн. — Нпсмо ни зле, а чинпмо на сваком кораку зло. Ми тек онда ночињемо поиматп праву истину живота, кад нас постпгне