Delo

118 Д Е Л 0 к-чква страшна несрећа! Tu cu, Варја, осетнла тугу, па с тога п ннси таква као што сам ја! (С највеКо.ч узбуђеношКу) Варја — чујеш ди. Ако он... Ако се с њнм десп нешто рђаво, ја — ја ћу се убитп ! Сињ : Олга Павловна, молим вас. умирите се бар радп њега, ради њега... Олга (у сузама): Ах, кад бисте ви само моглп да загледате у моју душу ! (За сценом се чује шум и луањава. Сви ослушкују. Олга с вриском иолет у иредеобље, одакле се чује њено ридање. Еарчејев, врагар и неколико људи уводе Белозерова) 7 Олга, Варја, Сињпцин, Белозеров, Карчејев п слуга. Олга (клоне на рамена Белозерова) Мили, мили мој ! — Шта сам урадпла ?! Белоз (стара се да говори у шали) : 0, нпшта, то су сптнице. Сутра ћу пћи на лекцију. Сињ : Ево, овде. (ме£у га на диван) Је ли вам добро, Петре Григоријевпћу ? Белоз (уздржавајуКи јаук) : Одлично, драгп пријатељу, одлично.. Кад би овако било добро свима болесницима у нашој клпници, ја се онда не бих бринуо за њпх. Олга (хвата га за руку): 0 како је то ужасно! II свему сам ја сама крива. Белоз: Та мани се, Олга, кажем ти, да тп нпсп ништа крпва. II ппје ништа ужасно. — Ето, Сињпцпн ће ме прегледати, па нек ти нотврди. — Он ће те умприти. — Даме, дакле, нек’ пзађу, а ми да се лечимо. (Сињицин тихо убеђујс Олгу и Варју да изађу. Оне одлазе, Варја иодржава Олгу) 8 Сињпцпн, Белозеров, Карчејев п слуга. Белоз (Сињицину) Рђаво, брате. — Зрно је далеко засело. — Погледај само, наслађуј се. (Сињицин разгледа рану) А, је л’ ти ја рекох? Је ли добра ? Знам, брате, знам. — Нисам се џабе учио. Сињ : Драги ! — 0 дивни човече ! Ја се надам — ја — ја сам уверен. — 0 зверови! (ТЈлачуКи клоне му на Ј)УКУ) за 7UM енергично бришуКи сузе) Та шта је оиет са мном? (Слузи) ТиФТика, воде/ (Kapuejee и слуга cee му то дају). Белоз : Говорн ми „тии._ Ја то желим— Само ме не лажи ... Какав бнх ја онда био проФесор, кад не бих могао иредвидети смрт ! —Жену лажи.._ То је потребно.._ А мене не треба! (Сињицин му apueuja рану. Журно улази Тројнов.)