Delo

120 Д Е Л 0 завпдетп. (Стисне и исаусти руку Карчејева. Овај аак узме руку Белозерова и аољуби је.) Колико је сата ? Сињ : Трп сата (Sa сценом се чује ларма и шум. Варјо оде тамо и одмах се врати). Белоз : Какав је то шум ? Варја: Дошла је маса народа Предсобље и дворана п}7нп су. .. Свн распитују за ваше здравље__ Белоз : Хвала пм ! — Алп ппак, Олгп рецпте да све добро пде__ Они је плаше. (Сињицин му аиаа аулс). А, шта је брате, је л’ пада? Рђаво.... Сињ : 0 не, одлпчно ! Mu ћемо те излечпти„_ Трој : Само не треба да се стидпте болестп, iayK не треба да уздржавате Лакше ће вам битн! Дакле, ја се не праштам.... Скоро ћу доћи. (Сињицину) Свако четврт часа извештавајте ме. (Оде). Белоз : Не. — Жена ће чутн. Па онда то је смешно да ме таква маленкост може надвладатп Чујеш, Спњпцине ! А како је нашем болеснику ? Сињ : Ја га нпсам впдео. — Треба прво тебе да спасемо.... Белоз: Не, он је сад важнпјп. Пдп поуздано Само немој уступати нп за длаку Они ће прогледати.... Сећаш се као оно у Сакја-Муни, кад се родно Буда : неми су проговорилп, глуви су чули, а слепцц прогледали.... Нема више ваздуха! — Зовните жену. (Вар)а оде) Дајте ми леда- (Дају му леда; он гута и маже слеие очи). Тако мп је лакше. (С нестраљењем). А где је жена ? Мнта мп не треба. Ја се стидим да му у очп погледам. (Уђе Олга, а за њом Варја) 11 Пређншњи и Олга. Олга (аосрКуКи ириђе к њему, узме и љуби његову руку) Белоз : (нежно \е глади ао глави) : Ништа, ништа, све је добро ! Будп овдс. — II гледај на ме дуго — дуго. Ето тако. Олга (илачуби): Мили !... (Седне аоред њега и неаомично га гледа). Белоз (отвори очи) : Гуши ме.. Додази смрт! .. Олга (г/стане ломе/iu руке, аолу-окренувши се): Ја то не могу нздржатн. Ја ћу нолудети ! Белоз : Олга! (Олга наарегнуто слуша га): Будп тсална. Мислп о сину ВасиитаЈ га да буде ноштен човек! Олга (устаууКи говори иажљиво арожета новим осеКа)ем): Да ја ћу битп стална као стсна! Јест целога свога живогаЈа ћу мпслити о сину, ја ћу васнитати у њему тебс. — Тебе, милн, часни, достојни човече. (Кгекне ареда њ) Онрости, простп ми ! (Он јој метнеруку на главу. Из аредсобља се чује тихи говор) Белоз : Шта је тамо ? (У/је слуга) Слуга (тижо) Студенти желе да вас виде.