Delo

Ж И В 0 т 121 Снњ (маше му руком): Huje могућно. — Ннког не нуштајте. Белоз. (.Живахнувши) Студентн ? Пустнте нх ! (С.гуга оде) Меннје увек драго да нх вндпм. Менн се чини да ми они доносе жнвот ! (Улази jLuhcku и још неколико студената) Бн сте веома добрп, драги мо]и пријатељн! Ви сте веома добри... (СвиКе зора, светлост све већ.на и већ.ка улази кроз ирозоре) 12 Пређашњн и студентн. Љпн. (муцајуКи од илача) Драгн проФесоре! — По пама вам друговн изјављују тугу — очајање — u — и наду. Онростите! Ја не могу да се пзразим. (Врише сузе) Белоз: Каж’те свпма друговима да пх ја волим од свег срца. (Сињицину) А ко је место тебе код болеснпка ? Љин : Мн смо вам, господнне проФесоре. донелн радостан глас. Крпза болестн прошла je срећно. Температура је 38. Болесник баш као да је ваекрсао u осећа се дивно. Белоз (радосно) А ! Дакле ја не умнрем. — Продужуј, Снњнцпне, само продужуј ! А вн, вп му верујте као што сте и мени веровалн ! У њега је чнста душа. — Чувајте п негујте чистоту душе. — Снага ме пздаје. — Жпвот се свршује. — Жао мп је живота. — Свега мпје жао. — II онпх књнга. — Колико сам само среће с њима осећао ! — II оннх (гледа на слике на дувару) драгпх ми лнкова, што су свакад нодстицали у менн усталаштво. С Богом — тамо. Жао мн је п оног цвећа. — II овог дана што пстом почпње. — Отворнте прозоре ! — Погас’те свеће ! (Студенти отвара)у ирозоре, а Вар]а гаси ceehe. Светлост, сунце се рађа. Из далека се чу)е варошки гиум и тоиот кола. ТакоЏр и црквено звоно. Белозеров се ирииодигне) Чујеге ли ? Тамо je жнвот. — Тамо пде све по староме; u вечно, вечно ће одјекнватн тај шум свакпдашњег живота, што гушп наше уздахе, наше драме... К светлости... к светлости ме обрннте (06phy канабе к светлости. Одушевљено) Ноћна је тама ишчезла. — Сунце се рађа. — Како ме сад обузе некакво необнчно осећање! Од једном мп иоста лакше — ја све тако јасно видим u разумем. Ах, кад бн људи увек могли да тако јасно гледају u осећају. (Затвара очи и говори као у бунилу) Сва прошлост пролази мнмо мене. — Неирекидна борба духа с телом. неба са земљом, великог с неморалним u нпштавним. — Нас крећу беспослнце, ништавила. — Ах какви смо ми беднп и малени створовп ! А колнко бн на земљп бпло срсће, само кад бнљуди умели да живе ! 0, како је диван жпвот! — Прн сунчаној светлости.... (Сињицин га и Карчеjoe иридржавају. 0лга клоне на њ’. Ваузја сауети главу на камин. Студенти стоје иогнутих глава). 33 А В Е G А тЧ~-