Delo

Б 0 А Б Д П Л 7 А Цар се свему смеје у друштву цура мазни’, И љуби лепу Клару и пуне чаше празнн. Ил’ цепа плашт са себе и љуто шкрнпи зуби : «0, доле, рито, с мене, јер тебе робље љуби Сад дође бојник један. Он смерно преда њ ступа, Ал’ Цар се мача лати и слете глава с трупа. И Цар је диже горе и трену приђе тада, И мртва глава доле међ’ гневну војску пада.. Ужасна крика наста и мача чу се звека ; А Клара цара стиште на своја недра мека. V. И бој у граду поче. Са војском двор се бије, И један јаук јечи, и једна крв се лије. С помамом дивљом руку диг’о је брат на брата, И пламен кивне мржње све више борце с’вата. Боабдил мрачан стојн, спустио лице бледо, А стара мати јеца : «Несрећно моје чедо!” Ал’ док ту борба траје и док брат брата гони, Бедеме Шпанци руше и у град јуре они. А ноћ кад дође мирна у смену дана врела, У шпанско ропство бедно Гранада пада цела. Нестаде круне златне, и царства, славе, свега, II Цар на коњу лаком из своје земље бега. t И браћа сад се шире, и све се за њим спрема, И двор и војска хите, ал’ само Кларе нема. VI.VI. Сунце со истом рађа. II рујна светлост пада, На дворе и на куле Гранаде, светог града.