Delo

Д Е Л 0 Од осталих прплога пажње је вредна успомена уредника г- С. Бобчева о првом му познанству са знатним радником на бугарском препорођају П. Р. Славејковом, јер је врло знагна за карактеристику добакоје претхођаше познатим догађајима из 1876—77 године. — Знатни бугарски радник на етнограФији, Д. Маринов, почео је износити своје реФлексиЈе о појавама из друштвенога живота бугарског, те нам открива завесу са нравих узрока, који сметају иравилноме развићу и напредовању бугарскога народа. II Бугарп, као и ми, пате од — канцеларизма, којп прети да убије полет свему што је управљено на добро народно. ^Друштвено, јавно мњење треба да исказује интелигенција, нароц је прост и незналица п не може имати никаква мишљења* — тако је г. Маринову говорио један млад господин са докторском титулом, који је заузпмао видан положај у државној службп, а да му то и примером докаже, наставио је причати, како су купљени биковп и ждребад од добре расе, не би ли се побољшала раса коња и говеда у Бугарској, како су давати сељацима да ux чувају и њима се користе, а они их, веле, неће, те пмају с њима муку, јер неће да увиде своју рођену корист.* КадЈе једном, после 2 године, ради својих етнографских испитивања обидазио нека села, г. Маринову се дала прилика. да се иа делу увери, да су господа из мпнистарства крива, што сељаци гледају да се отресу пастува п бикова који им се натурају да их чувају. Нити су пастуви, нити су бикови били за посао, ради којега су купљени, и ако су на изгдеду биди без замерке. Господа која су са огромним дијурнама обилазили Европу нису знали, шта да одаберу ; новац је потрошен, коњи и бикови не ваљају u сад су, разуме се, сељаци криви, што неће да троше и подижу скупе штале за коње и бикове од којих немају никакве користи. Кад је г. Марипов о томс нричао своме младом доктору, овај је слегао раменима и рекао : „е, на човек се превари". Да је зло на које је г. Mapuнов овом успоменом обратио пажњу јавнога мишљења, доказ је симиатичан одзив са којим му је ову успомену прихватила штампа. Ц^лина опет месечни лист, који излазиу Плавдиву, доноси о њој’ повољну оцену и допуњује је још неким карактеристичним нримерима, од којих ћемо навести два : Требало је купити два здрава коња за тегљење, те због тога ннје било потребно ићи по Европи, нити је у опште било изгледа на велнке дијурне. Куповина је била поверена једном великом чиновнику, „ангелу хранитељу сгочарства у Бугарској “ не разбирајући много, коњи су купљенп од џамбаса у престоници, алп... после некога времена видело се да су били — слеаи. Бодио се спор — други пример — око неке државне шуме са неком сеоском опшгином, те је требало да један високи чиновник изађе на „лице места* и види „како ствар стоји у истини.“ Изгледи су дакле на дневницу, иопутину ит.д. Чиновник седа у Фијакер, па кад је дошао био близ)г до шуме, не хогећи се морити, извади доглед те разгледа мало, раснита шумаре па хајд, назад. У рапорту поднесеном министар-