Delo

НРЕГЛЕД БУГАРСКЕ КЊПЖЕВНОСТН 137 <;тву дао о спору мишљење и - приложио рачун, у који је ушло, како је ишао на дан по 140 километара по шуми u т д. Страшно, доиста. Вредно би било да се и у нас почну претресатп злоупотребе ове врсте, а од њпх ни ми нисмо чисти. Колнко лп их би се нашло, кад бп <;е претуриле нарочпто књпге ио среским канцеларијама! Од осталих чланака у Б^лгар. Сбирци нарочито вреди номенути нланак Сточарско богатство у Бугарској и ветеринарна конвенција са АустроУгарском, у коме марвенп лекар Бојаџијев читавим низом статистичких дата доказује, колико је за напредак сточарства у Бугарској неопходна ветеринарна конвенција са Аустро-Угарском. Сточарство, но тврђењу пишчеву, у Бугарској опада, и ако су климатске и геограФСке прилпке такве, да би оно могло напредовати. Да се томе номогне, лек је ветеринарна конвенција коју би, по уверењу нишчеву, гребало закључнти са Аустро-Угарском coute que coute — толико је она неопходна. Бугарској, ако је судитп по цпФрама статистичким, Аустрпја није најважнија пијаца за извоз њезиних сировпна. Докле је аустрискнх производа увезено у Бугарску у току 1891 год. 41,79Ј|°, бугарских ie извезено и АустроУгарску само 4.41°/„. Аустро-Угарској је, према овоме, потребније имати са Бугарском правилно уређене односе трговинске и с тога је дужност бугарских државника посгарати се, да се Аустрија, ако не може лепим, принуди на закључење ветеринарне конвенције. Што она до сад Hiije закључена, писац не криви толнко Аустро-Угарску, јер њезини државници штите интересе својих произвођача. колико државнике бугарске. Писац на неколико месга истиче, како би био задовољан, кад би Бугарска нмала ■са Аустро-Угарском ветеринарну конвенцију као што је наша Чланак је написан са пуно разумевања на основу података. из којих се видп. како у погледу сточарства стоји суседна нам Бугарска. Тако су исто вредни пажње чланци : Бербеникова Мотиеи иоезије Надсонове, написан са пуно љубави према рано преминулом песнику, који је много обећавао ; и И. П. Плачкова Метафоре из бугарске књижевности, у коме је писац, проучивши боље песнике и књижевнике бугарске, покушао сабрати, по азбучном реду поређати, објаснити и примерима поткренитп метаФОре које они употребљују па било да су их сами створили или већ готове узели од других књижевнпка или из народнпх умотворина. Чланак заслужује нажњу и новином теме п ваљаношћу обраде. Као и у осталим свескама, и у овој је пуно бележака из живога и кљижевности, а тако псто је богат и преглед књига и листова. * До скора смо само нз других бугарских журнала зналн да се у Пловдиву издаје у месечппм свескама од 3 табака часонис Цклина, али што више о њему нисмо могли сазнаги, јер га нисмо добијали у замену. РедакциЈа Ц^лине била је добра послати нам у замену својега часопиеа књигу 1 и 11 за јануар н Фебруар, са кошма хоћемо да упознамо своје читаоце. Акоје о овом часоиису судити по садржини ових двеју, уједно