Delo

158 Д Е Л 0 свима Јужним Словенима. Урсдник му је npo<i>ecop Безеншек, Словенац. Наша спољашња политика. — Бугарска „Стража, политикообшественв в!;стник1.,“ која је почела почетком ове године излазити у Пловдпву, у своме 21. броју почиње доносити у доста леиом преводу радп>у нашега уреднпка Dr. М. 'Б. МпловановиКа Наша саољашња аолитика, која је штамиана прошле године у новембарској свесцн Дела. Врло еу интересни редови, којима тај бугарски лист иропраКа превод ове расп| аве; аога ради овде их иснисујемо: „Од данашњега броја доносићемо у преводу брош ру пређашњег иачелника политичког одел.ења министарства спољних послова у Србијн, г. Д-ра Мнловановића Нагиа саољашња аолитика, којаје иривукла пажњу не само српске но и стране штампе. Због важности предмета који се у њој pacnpai;ља, због претресан.а истинитих, ма и смелих мнсли за будућност, како српску тако и бугарску, та брошира заслужује да буде не само прочитана, већ и утубљена, јер у њој има много ствари, к је треба занамтити Г. Миловановић није подлегао утииају шовинизма. Он au *л>је на родољубље како српских тако и бугарских родољуба: да се окане досадање врашке иолитике, која нас во н пропасти, и да се удруже, јер само у савезу, вели он, лежи спасоносни п.т, који води независности обе страие, независности, коју експлоатишу за своју личну корист и Руснја II Аустрија. Препоручујући ову броширу свестраној пажњи својпх читалаца, ми •бисмо желели, да јој се поклони онолико интересовања, колико она u заслужује." Кониорбири Литераре. — Наше уредништво добило је у замену 4. број „С о nу о г b i r i 1 i t e r a r e,“ који излази у Букурешту ночетком свакога месеца. Тому је листу сада 29 година! По броју година његова изл жења, а и по леиој и језгровитој садржиии овогаброја, у коме су готово све сами наставци, можемо извести да ,је овтј лист ухватио јака корена код румунске интелигснцпје. У овоме су броју ови чланци: „Писма из 1869 годин ■“ од i?. Александра сврш так). Како се из самог овог свршетка види, сва нисма и пре овог свршетка писана, а која су, у осгалом, на по се врло кратка, садрже п говоре у главном о књижевним појавама у домаћој књпжевности за оио време. За тим долази чланак : „Криза савремене науке“ од К. Радулеску — Мотру. У овој је свесци само увод овога, како сам писп; обећава, важнога и пажње вре.шога чланка, који ће у неколнко својих дела нретрести ci.e фспомснс у науцц прошлих векова, а тако исто п у овом нашем. —После овога долази 22. наставак романа (оригиналног) „Живот у народу,“ од Ђулија ЗамФирсска Мсти овај писац нма у овој свесци н оригиналну неему „На мору,“ по којој ее види да је Ћулијс даровит румунски песник. За тим долазп ,,Иаучна критика и Еминеску,“ од Михаила Драгомиреска, која се у овој књизи свршава. После овога долази III. акт Ибзенове драме „Ејолфов син,“ у преводу Т. Мајореска. — За тим су „Писма из Енглеске,“ од Терезе Стратнлескове. Ово писмо, у овој свесци, говори поглавито о нросвети и просветним и културним заводима по Инглиској. — Сад текдолази песма г. ЗамФиреска, коју смо напред поменули, а за њом Катулова песма: ,,Ad se ipsum; сагшеп VIII“ у прсводу II. Базллеска. — После овзхдвеју песама долази као „Позоришнп Нреглед,“ или како се ту зове „Литерарна Хроника,“ у коме Д. Еволћану критикује драму из друштвеног живота „Умро без свеће,“ од Јона К. Бакалбаза. Даље критика К. Личика на књигу Т. Адамеска: „Историја је.шка и литературе румунске,“ којом је писац, како се види пз критике, изналазио основе речима које се налазе у свима романским језицима u доказпвао еличност њихову u јђднакост, ношто и значење исто пмају. К. Личика јако нанада Адамеска, који је, по критичареву мишљењу, учннио грубе погрешке. Нарочито при говору о писаној румунској књижевности изоставио је „оца румунске нојезије, највећег посту њиховог, а који u није више у животу, II он није могао себи иЗвојевати ни најмањега местанцета у том делу.“ Тај је uecник рум\ нски — Еминеску. — При крају је један краћи реФерат и најзад „БиблиограФСки пр глед“. - Из свега до сад пзложеног види се, да се овај лист леио уре1>УЈе п да има ваљаних и озбиљних сарадника. Још нешто има д i се опази, ко хоће да опази, а што се код нас не сматра за Бог зна шта: то је, што у овој свесци, noуздано, као и у свима осталим, нема ни једне штампарске погрсипсе, а зна се да све наше књиге и листови обилују штампарским погрешкама. Ник. Сп. М. ПРОСВЕТА. Задулебина Др. Љубомира Радинојевића. - Покојни Радивојевић оставио је задужбнну још за живота свога ирвим завештајним нисмом 20 јуна 1889 године, којеје доцннје заменио писмом од 1 јуна 1892 годипе. Писмо су оно у изводу донеле наше „Српске 11овпне,“ а „Србобран“ цело, приликом смрти покојникове. Генералпи извршите.љ завештања је српско министарство нросвсте н црквених дела, коме је и завештајно писмо иредато н надзор над извршењем поверен. Писмо сс завештајио ова ;о почнње: „Свагдаипва ми је жсља бнла, по мјери евојнх сила доирпнети, да иам наш славено-српски народ у колу своје славенске. браће и м-еђу другпм нросветљеиим народима што угледније место зауз.ме. Држим дч ће се ово не мало иомоћч с тим, ако се у кругу народа иашег оснује iiito више хуманитарних и нросветиих завода н друштава, и овнмаседаду