Delo

Б Е Д Е Ш К Е 159 матернјална средства, да она овај благодатнн рад могу тто боље развнтн у духу истннске просвете и моралног васпнтања народа. Тога ради сам у upe номенуту сврху но свестраном размишљавању решио се установнтн п овом мојом ненорецпвом изјавом установљујем једну Фундацију нод н i3ubom Задужбина др. Љубомира РадивојевиКа.и Мало да.ве у писму завешталац вели: „нека се сав годиштБп прпход Фонда трошн п употребљава на сврху на коју сам моју задужбину наменно, а на пме : на ширење у нашем народу корисних поука, нстинске просвете и благонравија, а такођер на буђење и одржање будне свести сриско-нариднеР Завешталацжели да се књнге из његове задужбине растурају „или бесплатно или по најнижој коштовној цениусве покрајине српскеи сродних мам племена словенских.“ Пажњи извршитеља свога завештања покојник препоручује Змај-Ј. Јовановнћа лнст за децу „Невен“ — да га откупе, „ако још где у којем књижарскои магацииу пма“; а тако исто и Огњеслава Утјешеновића „Недељка." На свим набављеннм, откупљеним нлп штампаним књпгама по жељи завештачевј има да стоји наштамцано „дар нз задужбнне др. Љубомира Радивојевића" — ради контроле против црепродаје,. како се у завештајном пнсму вели. Непосредним нзвршењем завештања, набављањем, откупом или штампањем књиг , руководе један Одбор и Српска Кра.вевска Академнја на овај начин: Једне године трошиКе на поменуте смерове сав годишњи ирнход задужбпне Од'ор, коме је председник свагд iraiBu председник Српске Академије, а чланови : један проФесор Богословнје, један проФвсор Велике Школе, један профссор гимназије, јсдан проФееор Учитељске Школе п један проФесор једног пољопрпвредног завода. Завештач од своје стране препоручује као чланове одбора: г.г. Ј. Ђорђевића, проФ. В. Школе, u Спму Живковића, директора гим lacnje, — док су живи; иначе чланове одбора, оспм председника, бира и ностав.ља министарство просвете. Одборннци за своје састанке имају „пристојан хонорар.“ Кад је овај одбор за једну годину овако употребио сав годишњи приход задужбине, онда друге годнне њнме располаже Краљевскз Српска Академија Наука, са свим слободно, да „по свом најбољем нахо1,ењу нотпомогне и унанре1)ује рад и трудбенике у СФери Филологије узајамио-словенске, н прегаоце око истраживања н осветљења псторије спецпја.шо српске, што нрема досадашњој у тој струци заосталости држнм да је за сам народ корисно н веома нужно, особнто ради сузбијања шовинш тнчких нападаја п подмуклих језуитских умишљаја протпв српске народностп и православља. “ П тако наизменце сав годишњи прнход задужбине имају да троше: једне године Одбор, а друге годпие Академпја, непрестано л стално. Задужбина ступа у живот кад капитал достигне цифру од 75.000 динара, без примања од браће Карапешића у 2000 дуката, или е тим примањем 100.000 динара. Како с' покојник још за живота постарао да своје завештање потпуно уреди, и како је сав скоро новац већ у рукама срцскога мпнистарства које у готову које у артијама од вредности, те је и поменута прва цифра већ достигнута п само примање од Карапешића, које је осигурано, нма да се изврши — то ништа на путу не стоји да задужбпна др. ЈБубомпра Радивојевнћа ако не још у овој години, а оно пдуће године ступи у жпвот. На министарству је просвете да то што иреучини, те прнступи извршењу племеннте мисли покојнога Раднвојевића УМЕТНОСТ Балканска царпца. — С одобрењем црногорскога ккеза Нико.ге, удеспо је А. Хаџић за позорницу кнежеву драму „Балканска царица,“ и она је, тако спремљена, играна у новосадском српском народном цозоришту другога и трећег дана овогод. Ускрса. Представе су, како веле, испале сјајне И позориште је тнх дана бпло дупке птно, па је међу осталпма, другог вечера, било гостију и с Цетиња. Кнез Ароанит — Како јавља загребачкп V i е n а с, црногорски кнез Нико.га наппсао је нову драму у стиховима: кнез Арбаниг. Драма је израђена з> цпглих осам дана. Потоњн десиот. — Тако се зове нова драма из сриске исторнје од г. Јан. Пан. Дробњака, великошхолца, која је приказана иа пашој нозорнлци нрви пут 8. аирнла о. г., u имала је леп усиех. За круну. — Ова најновија драма у стиховима познатога Фр нц. драматичара Франсоа Konea преведена је > а српски (прев. Душан Ђокић) п недавно је приказивана на паш ј позорнпцп (у беог]>. Нар. Позорншту). Како Obzor јавља, ова је драма, у преводу Николе Анд ића, играна пре неко.шко дана први пут н на загребачкој иозорннци. Цнети у Дубровнику. — Немачки нлустровани лист G-artenlaube, а по њему зафебачки V ien а с донели су ових дана репродукцију дивне слике нашег уметника г. Марка Мурата, која је год. 1893 б ла нзложена на меЈцнародној изложби (у стакленој налати) у Минхену и привукла на себе оишту пажњу. Како смо дознали, г. Мурат је израдио зимус овде, норед неколико лепнх портрета и једну нарочпту слпку („Бриге младе удовице“) за овогодишњу изложбу Сецесиониста уМинхену. Ђубител.и уметностп у нашој престоннци изгубиће, што ову допста лепу слику нашег пријатеља неће видети. Крајње би време било да сепомишљана то, да се наиа скромна галерија снабдева