Delo

СТОГОДИШЊИЦА JI А В Л А ЈОСИФА 1И А Ф А Р II К А (рођ. 2/13 маја 1795., умр. 14/26. маја 1861.) 1/13. маја ове годпне биће велики дан за просвећено Словенство. Тога дана ће се навршнтп сто година од рођења велпкога Словенпна Павла Јосифа Шафарика — научнпка, по велпкој му спремп једног од најбољпх; књижевника, по вредноћп u неуморностп у радуготово јединственог: одушевљеног проповеднпка пстпнске заједнпце свпх словенскпх народа; неустрашног борца, чнје су велпке заслуге за буђење Словена још за жпвота му бпле свуда прпзнате п уважене. Да не набрајамо сва његова дела, која су му пме обесмртила п у словенском u у туђем ученом свету, доста је ако овде поменемо само онај сјајни споменпк његовог радног п патрпотског ума, подпгнут у славу свпма словенскпм народпма, што се зове „Слованске старожптностп“ (Словенске старине), уз којп ће до века у словенској науцп часно место заузпматп п пунозначајни сппсп : „Словенскп народопис“ п „Исторпја словенског језпка п књпжевностп. “ Стогодпшњпцу овога велпког ђенпја свесловенског сирема се да свечано прославп овпх дана чешкп народ, а с њим п цело Словенство. Колико ће та слава бпти велика у ужој му отаџбпнп чешкој, толпко смо псто п посебпце ми Србп дужнп учпнптп све што је могућно, да ШаФарикова стогодпшњица буде у нашој средпнп што сјајнпја п што свечаннја, јер нас је велпкп покојник вечпто задужпо како евојпм плодотворнпм просветнпм радом за време лпчнога му бављења у Новом Саду (где је бпо дпректор п проФесор новоподпгнуте онда гимназпје, од годпне 1819. до годпне 1825.) u многобројннм везама са свпма српскпм најбољим књижевнпцпма свога времена, — тако п, још впше, својим одличнпм књпжевним пословпма пз области сриске прошлостн. Многозаслужни покојнпк је први прпказао јевропском ученом свету стару српску књнжевност п изнео на впдпк све што је у њој бпло најзнатнпје и најбоље. Његова „Историја јушсловенске литературе“ (у четнри свеске) иданас је најпотпунија ризнпца свега старог u новијег књижевп *