Delo

Д Е Л 0 162 но статутима, као руски иосланик у Цариграду, почасни председник u заштитник. Днректор музеја је Ф. И. Успенски, а помоћник му је научни секретар П. Д. Погодин. Секретар је изнео у свом говору шта је све до сад ра^ено u урађено док пнститут овај ннје Формално отворен. Библиотека ииститута има већ 6000 томова, који су институту дати на поклон од разних друштава и приватних лица, а сам пнститут је за новац узео једаи део библиотеке познатога византиниста Дестуниса. Осем тога набавпо је око 500 томова специјалних дела. Многа друштва, музеји, приватн t лица послали су и шаљу своје дупликате од књига, новаца и других археолошких ствари институту. Задатак је овога ннститута: испптивање сваковрснпх спомоника старине, проучавање старе геограФнје u топограФије, описивање старих рукоииса, послови епиграФпчкп п нумизматички, испитивање живота, обичајнога права, језика и усмене књижевности -^једномречи исторцје и археологпје свих народности које су улазиле у састав византпнске империје. Од идуће годпне слаће се млади учени људи у Цариград ради овпх студија у институту, под руководством директора института Усненскога: академија наука u вештина, университети u учена друштва слаће ове младе људе. При отварању института стигли су многи поздрави из Русије: од академије руске, разннх учених друштава, университета и приватних лица. — Институт је намеран чинити u научне екскурсије по околини и даље, организовати специјалне курсове и издавати научне радове чланова својих. Наша ће Академија наука јамачно обратити пажњу на овај институт, те ступити и у везу с њим, а од времена на време и сама слати по кога вредног и подобнога младића на студије у Цариграду окај институт, који по задатку свом стоји врло близу и са испитивањем наше прошлости, те нам отуда може бити од велике користи. Међународнп конгрес за крпвнчно законодавство. — Овај конгрес састаће се 18. јула ове године у Паризу. Ту ће се претресати тридесет питања из области кривичнога законодаветва: о казнама, о предупредним мерама, о кривичној одговорности и кажњивости деце и непунолетних. Конгрес ће отворнти сам председник Француске републике, Феликс Фор. ЧИТУЛА t прота Ннкола Неговић. — Двадесетога аирила one годиие прсмипуо јс чеетити иза опострапо Сриство толико миого заслужпи прота горњо-карловачки Никола Беговић иошто је тек пре неколико ведеља прославио аедесетогодигињицу свога вредног, плодиог и бурног свештеничкога рада. Покојни Беговић био је примеран правосдавни свештепик у сваком погледу, одличан Србии и један од најобразовапијих другова својих. II српска црквена књижевност забележила је ееколико лепих, духовитих и једрих радова његових међу којима >Српске Бесједе* одлично место заузимљу; а в као рацпик на црквено-политичком пољу стекао је великих заслуга у опамошњем Српству, будчЧш свагда будни стражар и бранич Сраства и иравославља баш на крајини његовој. Живахан и свагда вредан, покојни Беговић је још из рана свратио пажњу на себе и оних о чијој је срећи и добру радиоионих којису риди и подривали драго му Српство и нравославље. Покојни прота Беговић се родио године 1821. у селу Беговићима у П. Банској Крајини. Учио се најпре у Костајници, у Суњп и Петрињи, а за тим је и'учио Богословију у Карловцима Сремским и Плашком. У Плашком је произведен за учитеља, те ie учитељевао у Костајници од 1842. до 1843. годиве, а за тим је био ђакоп код свога оца у Беговићима. Од 1847. до 1858 годипе био је парох у Петрињи, а од 1858. године до 1862. у Перни. Од тога доба па све до данас, до смрти му, поповао је у Горњем Карловцу, где је 1867. постао прота. Године 1861. био је н фодни застунник на Земаљском Сабору у Загребу, а па Српском Сабору у Кардовцима све једнако од 1869. до 1885. годапе. На етнографској изложби у Москви 1867. године покојни Бегсвић је био ааграђен медаљом за нослато народно одело из Горње Крајиае. Беговић је много иута бно оптуживан па и гоњеп за свој рад: знао је и за штампарске и разпе друге политичке кривице; а кад је 1876. године букнуо овамо код нас рат, њега су оитужнли „због српске идеје,“ те је лежао у тамницп у Загребу. Беговићеви заштитници у бурном му животу били су владика Јевгепије Јовановић а, за тим, и патријарх Рајачић, који су га сачували од већих беда и оставилп опет у кршној Крајипи, одакле га хтедоше сасвим прогнати. f Бранко Ановпћ. — На завршетку листа стиже нам тужан глас, да је нлш нријатељ и сарадник, Бранко Аповић, проФесор хемије у бесградској реалци, испустио своју илемениту дугау у ионедрљак 24. ов. мца. у 30. год. свога живота. Српска шкода изгубила је у њему једпог од својчх пајодличнијих учитеља и срцска књига свога вредпог, савесног и даровитог радника. 0 живогу и раду Ановићевом проговорићемо опширније у идућем броју.