Delo

166 Д Е Л 0 што је обичај. „Што смо се одлучшш да о овом спису... мало више проговоримо, то пма свог нарочитог u много дубљег разлога од тога да само упознамо наш читалачки свет са тим списом. Mu смо пратндп каријеру г. В. и пратили, донекле, и његове књижевне радове и нама пзгледа да су они тииски: г. В-је за нас представнпк читаве једне врсте писада, а његовн спнсп образац за читаву једну поворку сличнпх списа. За њих, као и за њихова писца, везује се, отуда, један већп u далеко опширнији интерес од онога који би они сами по себп имали; u зарад овог онштег интереса што се за њих везује и хоћемо да им посветимо неколико речи, да ux прикажемо, — јер налазимо да то може бпти врло корпсно.“ Пошто, што у осталом нпје ннкакво чудо. није могао да уврстп мој рад ни у научне расправе, ннтп да му прида „вшне популаран карактер,“ јер га није ни разумео, он узима „књигу.. . онакву каква је, да је ближе позна, а но њој и њеном писцу, п оне који су им, њему п њој, изборно сродни.“ Кадјеизнео, како су „две стварп ... које определ.у)у људе да пишу о нечем: што оно о чем нишу интересује њих саме ; или што мпсле да бп оно могло интересовати друге, ако за њих лично и не би бпло од велика интереса*, наставља : „Оно о чему г. В. ппше, то пнтересује и њега сама, п интересује друге, он је, у писању, нашао начина да измирп свој научнички интерес са интересом осталог, у науку непосвећеног света. Он пише о ономе зашто се свет интересује, за што се интересује публика, она велпка, широка, публика — јер то и њега сама интеpecyie.... Нама се чинп да се г. В. у науци пнтересује оним што је занимљиво, оним што у њој може забављатп, што се из ње нише по новинама, о чему се разговара, и што у њој иравп сензацпју.“ А кадје пзнео, разуме се пронзвољно, оно о чему сам ја писао п оно о чему бих аисао, да сам се бацио на коју другу науку, — јер u то пнтересује г. Н, и он вам и то зна, — он онда нрелази на саму расправу. Молим вас прочитајте сами тај део његове крптике, јер сејана њему за сад нећу задржавати, пошто миЈестало нарочито до тога да вам иокажем : зашто, а ви ћете из тога самп видетп и како, ппше г. др. Н. крптпке у свом органу. Допустите с тога, да вам у потпуности испишем још његов завршетак. Далеко од тогл да ностигну ресултат, који он жели, ови редови вам допуњују слику критичареву, II још вам јаче расветљују истинске побуде, које су г. Н-а определиле да о овој мојој расправи пише, а о којима ћувам ја, мало ниже, коју и сам рећи. „Ми не мислимо, вели он ту, да је г. В-у тако много за тим стало да се празноверице у Српском Народу проучавају и у њему пскорењују. На против, нама по свему пзгледа (sic !) да г. В. са својим списима стално и систематички ради на томе да се у њему одомаћи једна иразноверица: да је све оно наука што му се износи као таква оно шго се збира само по новршини и исто тако површно и обрађује, без дубљег улажења у ствар, но само онолико колико је довољно да може изгледати на неку науку. II г. В, чпни нам се, тражи у науци неко закопано