Delo

КРОЗ УМБРИЈУ П ТОСКАНУ 11 тужити да га ове талијанске старине слабо интересују, а у том случају не бих знао да се на њ пожалим: писац, илп треба да је сам умјетник, па да читаоца својом рођеном вјештином за неку ствар заинтересује, или да се задовољи тиме, да у њему будн приталожене успомене Прво, као што читалац видп, нпје моја особина; а друго би овдје можда било неумјесно, пошто српски читалац није дужан да у прсте зна ни Плинија, ни Кардућија. Преврнимо дакле страницу, и пређимо на друго. 15 маја. Ово је трећи дан мога умбарског њетниковања, или, још боње : сељаковања. % Питома тишина овог убавог мјестанца (село се моје зове Le V е n е) тако ме пријатно заокупила и цијело моје биће неким потајнпм чаром испунила. да ми чнсто изгледа, као да сам сав свој вијек овдје живио. Душа, као да у овај мах издржава некн процес селекције ; она се осјећа спокојна и све то лакше и радије запристаје уз нове прилике, уз нове људе и њихове просте назоре. Да дивно ли се човјек одмара у овој тихој самоћи ! Овдје не допиру „дневна питања“, која нас у вароши заглушују, а — Богу хвала — и варошлије су далеко. Многа ствар, која ми се до јуче чинила важна, много питање, које ми је у граду снове кварило. или у мени невротичне жеље будило, ишчезло је махом с дневнога реда. Што у човјеку највећма таштину подржава, то је опћење са људима, којима једнаки црв душу подгриза. који се за истијем утварама заносе. Ама како се то све распрсне, кад се човјек врати у крило природе ! Чак и сами боловн и моралне патње, ако их је собом донио, морају да се за час сталоже и утишмају. Кад смо се приближили мајци земљи п осјетплп како око нас брује вјечне природне силе, чнне нам се сићушне (ама, Боже, како снћушне !) разне ((a-J>epe” и ((квестнје”, радн којих се у граду толико гријемо д врпољимо. 0, господо читаоци уводнијех чланака и парламентарних дебата — ала вас нз срца сажаљавам! Амо дођите, јадна браћо, па да видите како се човјек у дебелом јабланском хладу необорив осјећа !