Delo

ПРИЧА 0 СЕЛ7 ВРАЧИМА 179 па да је куцне, и још у томе часу излете од некуд онај пакосни ђаво, који га је већ три пута искушао. па му писну на уво : «Дед’ !* и после улете и седе у сред његове главе, па ухвати неким невидљивим вођицама Троглава за памет и диже га са места. И поп се Павле изгуби. И он угледа кроз усијане очи у Троглава неку ломоглаву силу, те се сав укрути^ као слаба тица. кад је омађијају змијине очи. Већ то не бејаше пред њим ни Троглав ни његова глава, но нешто сјајно и велико као пун месец и које вуче немилице себи, као амбис без дна. И док му од једном попустише вратне жиле, дочека га Троглавова глава. После тога поп седе на своју постељу и заглади руком по глави, где од прве нађе оно место, па притисну прстом вршак, да га бол умине, а Троглав готово паде на трупац и рече : „ И четврта !“ и већ хтеде да се правда, кад поп Павле скочи са места и издиже се сав, као да је за две шаке виши порастао, па викну : — И ти са мном то уради?! — Нисам хтео оче славе ми .. поче Троглав да се правда али га поп не чу. — Ниси ти крив синко, но ја видим лепо у твојим очима, нешто што је јаче и од мене и од тебе и што ме oi једном заслепи, као да никад нисам ни имао очију. Знам ја, ко је то ! .. То je сам он !... Он лукави и пакосни нечастиви ! Троглав се ухвати обема рукама око прсију, као да би се од чега бранио па замуца: «Нечастиви !® — Али ја ћу с њим да ратујем ! Чуј, ја ! Здробиће се он у прашину, пред оним крстом што само стоји у олтару — Оним сребрним, великим ? рече Троглав тихо. — Оним ! А кад је после тога Троглав у поповој баштн под крушком завијао главу у кудељу, рече сам за се : — Сад не марим за ову четврту ! Ш. На сам дан Свете Параскеве, сакупише се сви Врачани у порти црквеној, сем двојице болесних и некога Мпјата. који је морао превијати главу врелом кашом, јер му се једна страна