Delo

178 Д Е Л 0 ље : — А сад ето, рече, шта је било било, нити му ти оче Павле мошеш ту помоћи, нити сам ти ја дошао ради онога^ што је било пре, него сам пошао од куће још од првога мрака,. те је твоја кућа нека десета, до које сам тако доскакутао, куда још жив нисам пролазио. и то још с овим (и Троглав показа попу завој и кудељу). Овако се вала више не може, јер док има шта одскакаће, али кад почне да прска, онда ће се истребити и мушко и женско у Врачима. Ето већ, ваљда знаш где погибе ковач ?... — Знам, рече поп. — Па се сада онај воденичар помамио и чуо сам где је негде рек’о, да ће се вели, ирво потковати и онда, каже, где кога стигне и сусретне, томе шта Бог да. Прво ће, рече, почети са мном. Ту Троглав прекиде реч и спусти лактове на колена, а сама му глава паде на прса и замисли се брижно. Прићуташе обојица донекле кад поп Павле размрси и ноге и руке. — Па шта ћу, рече, ја ту ?.. Видиш брате и с&м, да и ја не идем никуд без чега око главе и да ми је ено већ сва чита испуцала, колико сам је сила набијао на главу. Не смем ти чисто рећи, да нисам већ толико времена видео човека тако наблизу, као ово тебе сада... Троглав склопи руке и чисто заплака : — Не одбијај нас попо, цркве ти ! Јер ако нас још ти одбијеш. где ћемо онда ? Питао сам ноћас, рекох ти, њих десетак и Јовицу Здравца и Дику Певача и Крсту Помози-Бог и Маринка Осичиног—ето Маринку већ срасло чело са десним образом, те не види другче, до само левим и он ти се три пута измерио и сваки пут све у једно исто месго — па те сви они поздравили : ти или иико други ! Здравац баш рече : «Нек се види да је Божи слуга!и — Ама како ћу ? викну ион и обе руке рашири у страну, а главу наже Троглаву. Ка х угледа Троглав попову главу, како стоји пред н.им, као да га зачикава, осети да га нешто уштину од остраг, те поче да се диже са трупца. После му се учиии да је попова глава равна, као тепсија и да му не треба ни иружити врат,.