Delo

ПРИЧА 0 СЕЛУ ВРАЧПМА 181 Осталп тумарају којекуда по оној широкој порти и то људи без жена и девојке без момака, па како нико ни с ким није говорио, бејаше свуда мир и сваки са страхом очекиваше нопа Павла и с њим тај велики, сребрнн и свети крст. Док се на несрећу спогаче Крста Помози-Бог на своју тојагу, те се забатрга да падне и једва се заустави до Здравца, па стаде главом према његовој глави. Народ се згрну ближе њима и већ се чу глас Попа Павла и неки су већ впдели бео крст у његовој руци, али баш тада удари Помози-Бог Здравца челом по сред чела и оба се после ухватише за главу — сваки за своју. Иосле тога исто као овце кад прелазе брану и где једна падне све на том месту поскачу, тако и сад не бејаше те силе која ће зауставити остале, већ се сви скупише у гомилу и један се од другог само одбија, као маљица од добоша. Само воденичар стоји под јасеном, а Троглав код плота. Попу Павлу смалаксала већ и десна и лева рука како замахиваше оним крстом више главе, а нити га који виде а још мање чу, где по некад викне : «Ево крста !... Ево крста !..." Напослетку воденпчар стиште прсте у песннце и као кобац удари по сред гомиле. те одмах ирснуше сви на све стране, а пред њим стаде и остаде само баба Журна. Стоји као да је од камена и кад угледа воденичара иред собом, само мало сави главу и истури у назад обе руке и десну ногу. Удари је Сретен по с-ред чела, а Журна се само још бол>е сави и рече : «Дед’ опет !» Али тога часа угледа Сретен Троглава код плота и викну : «Ту ли си !u Троглав се брзо баци на плот, но му се закачи опута од опанка за проштац, те паде главом и голим рукама на другу страну, а воденичар прескочи плот и спусти се сав до земље. Тада Троглав тужно заклопн очи и поче у себи да чита молитву од напасти, док не осети воденичареву главу на својој. Поп се Павле већ беше давно увукао у цркву и преко врата спустио гвоздену пречницу, па се попео на леву певницу и с прозора извирује на порту а највнше на Троглава и Сретена. А кад се воденпчару досади Троглав, остави њега и пође прво право у порту, но кад виде ту Журну, како се већ спрема да га дочека, учини се свему невешт и окреге другом страном својој воденици. Напослетку оста поп сам у цркви, а