Delo

182 Д Е Л 0 Журна сама у порти, па још кад га она виде онде и онако, викну му радосно : — Изађи попо ! На то се поп Павле трже брзо назад и више га ни она не виде, те кад јој самоћа додија, окрете се јошједном цркви и викну на глас : — Ја одо’, и оде. Кад се и баба Журна изгуби за дрвећем, поп Павле лагано отвори цркву и загледа прво свуда по порти, те најпосле ш он пође својој кући, ал: кад би под јасеном, чу неки глас с неба. — Причекај, попо, и ја ћу. Поп се брзо ухвати за главу и погледа више себе и виде Симу Стуницу, где се уклештио међу ракље јасенове, и како се с муком отуд извлачи. — А шта ћеш ти ту, тако високо ? — Нисам могао више, попо, одговори Сима Ступица и у то се спусти низ јасен под јасен. IV. Сима Ступица сину од једном у Врачима и обасја и Врачане и Враче заједно с црквом и воденицом. То је било испрва као неки сан jep ко се и могао надати од тог малог човека, који.. Него ево ко је он и како је све то било. Деда Симе Стуиице, покојни Павле Ступица, причао је још некад за живота, да је опет његов деда дошао од некуда и пренео на своме магарцу два празна чанка и један стари иокровац; па како је после ишао од свога роднога места за седам дана и седам ноћи, док осмога дана у зору магаре паде на предња колена, занија се три нут и кад леже више се не диже. После тога тај прадед леже и сам уз мртвог магар ца, јер га, веле, беше ухватио тежак сан, и одмах усни, где из магарета изађе нека жена, средовечна и ружна Место косе имала је око главе трнове гране, а на прстима је имала нокте дуже од аршина и рече : — Куда си пошао врат сломио, а где мислиш не стигао1 Остао овде, земља те знала, као ступа. И ње нестадо, а онај се одмах пробуди, и од тога часа није могао отићи више од онога места до за сто корака, а и