Delo

14 Д Е Л 0 Прости народ називље и данас стари замак „1а rocea di madonna Lucrezia“ (кула госпође Лукреције); али гле ироније случаја ! У тај некад сјајни спахиски двор смјестила је нова талијанска влада осуђене на робију ; и тако — веле зли језици — старп бандити уступише мјесто новијема ; гдје је некад коначио као суверен и кћерин гост папа Александар Борђија, ту је у наше доба у оковима трунуо чувени ајдучки арамбаша Гаспароне. Није куд камо, него треба признати. случај је гдјегод велики хумориста ! Перуђа, 20 маја. Доћи на л^етиште у Умбрију, а не видјети Перуђе, била би грехота. То сам ја добро знао, али мој пријатељ Др. Бокини — један стари Гарибалдов ОФицир, с којим сам се у Сполету упознао — иде још даље и вели : да то не би била само грехота, иего и готова срамота. Ја не налазим никаква добра разлога да му се успротивим; тијем мање, што ми се човјек нуди главом за проводича. Вријеме је дивно; проводич изврстан. II ми се крећемо јутром рано жељезницом. Уз пут ми поглед плијене и срце заносе оне исте љепоте природне, којима сам се навикао од свога доласка; предјели бреговити, ама све жбун до жбуна. Ово је увијек „зелена“ Умбрија. Небо се нлави вјечним премаљећем, а нзнад тихога површја тразименског језера лебди крвава успомена иобједоносног Анибала. Од жел^езничке станице до саме вароши пењемо се по китњастој узбрдици добро пола сата. Како се год примичемо вароши, тако нам се раскрива унакрст најљепши ианорам што се зажелити може. Ето нас пред старом Перуђом, старијем гнијездом љутијех Баљона, која данас стоји на челу покрајини перуђанској. Остаћомо овдје само до ноћи, али би — ради саме госгионице у којој смо одсјелп — вриједно било и дуже остати. Ово није, да речемо, ((хотелм у свропском смислу ове ријечи, ама убава „villa* од црвеннјех оиека, без нкакве архитектуре са иространом терасом, која је засађена као каква башта.