Delo

216 Д Е Л 0 списи Доситијеви припадају тек измаку века просвете и револуције, док Крижанић писаше читав век и по раније. Сви они, којм не пожале труда да с пажњом пропрате здраве и напредне економно-политичке идеје Крижанићеве и упореде их с ондашњом сродном литературом на западу, мислимо да ће се без устезања моћи сложити с нама у уверењу, да, кад би Крижани& ариаадао ма којој од светских лцтература, да би га оне насигурно уврстиле у ирви ред економно-иолитичких аисаца из иоловине 17 столећа. Уместан приговор Л. Леже-а има се без сумње у првоме реду однети на сам народ, коме је Крижанић припадао; наша је дакле дужност да се посгарамо, да се што скорије приреди једно потпуно издање Крижанићеве политике, као и да богатој садржини идеја њезиних мало више пажње посветимо, јер, као што сам Крижанић говораше, одиста отачаствени угледи увек најсилније дејствују на политичко васпитање и владаоца и народа; а нарочито још на примеру једнога тако духовитога писца који — опет по његовим властитим речима на њ самога најбоље примењеним — »сам иамети силом искре науков из камена креше богато”.') *) Стих из оно неколпко песничких огледа љегових, спеваних по речииа Ферменџина „у друштву са најученијими мужеви у Риму дару Фердпнанду Ш. у славу“, који су ме!)У остадима штампани били у Риму године 1655. В. пе-сму му „Даворијуи у век поменутом Е. Ферменџина : „Приносу за животоаис Ђурђа КрижаниИџ* (Starine knjiga XVIU. стр. 216. и 229.). Налазимо да су номена вредна још и ова два стиха : 9Гди коену умом, тајне врутци мудрости се јавише* („Писан старос.говинскаи стр. 227.) и: „Ти за мудрост дати штедро ми.говао ниси златаи (ЂСриска даворија,* стр. 228.)