Delo

КРИЖАННИЕВА ПОЗШТИКА 215 по струци народне и државне економије (садржане у спису о лолитици), обратиле су на се озби.пнију пажњу тек последњих година у поменутим расправама проФ. А. Брикнера') које су и нас тек навеле, да Крижанићеву спису о политици нарочиту пажњу посветимо. А поглавита снага Крижанићева одиста и лежи, као што то већ и сами читаоци виде, баш у овој иолитичкој страни списа његових. И кад се она још доведе у везу са самим прегаоштвом и трагичном судбином овога великог човека (како Маркевичт* о њему вели, стр. 229.) и кад се још к томе иомисли и на то, како се његов прерани реФорматорски глас у ондашњој Русији (као што проФ. Брикнер вели) губио као глас вапијућега у пустињи, онда је ван сваке сумње и ова дања оцена проФ. Брикнера сасвим на своме месту: да одиста ^има нечега трагичнога у себи, видети толико иницијативе и ориђиналности у самобц тоболскога ирогонства4 и да у томе ногледу „ Крижаниб. дсли судбину свих великих мисленика, који су своје време аретицалии (Rnssische Revue, 296.). Слободоумље попа Крижанића у многоме нас подсећа на иотоње просвећене погледе калуђера Доситија, с том разликом, што је Крижанић политичар, док Доситије бејаше философ моралиста, и што * 17т) Без сумље је чудан наслов Безсоновљева издања: „јРуске владавине у аоловини 17. векаи (у место онога природнога му у рукопису: ЂРазговора o6b владател^ству11 дакле : Entretiens politiques) u сам тому много допрннео, да Крижаникева политика слабије па се пажњу привуче, као што јој је и суђено било да читава два столећа у Московској синодалној библпотеди прочами (заведена као руска историја ua по.ђском) па и дан дањ* још у целини публикована не буде. Безсонов је извесно из рукоппса за публиковање више одбирао оно, што се Русије тиче; а да тако мислимо с разлогом нас на то наводи већ сам један цитат његов из још нештампане му веће половпне рукописа о политици у коме се онисује, како наш народ, слично класпчнима, уз гусле опевајунаке своје : Марка Краљевића, Новака Дебелића, Милоша Обилића и др. (П. Безсонова lOpia Брижанички П. Москва, 1870. стр. 7.). Међу тим Крижанићу се обично с правом баш и замера то, што је слабо познавао живот и историју својега народа а нарочито Дубровачку књижевност, која баш онда у највећему цвету бејаше. Интересно је дакле анати једном, шта све лежи још непознато у заосталој већој половини рукописа му. Ако ова расправа пјоде што тому допринесе, да, било наше министарство просвете, било наша Академпја Наука, настану да се цео рукопис политике једном верно препише u критички изда, онда ћемо тек разрешени бити од онога напред наведенога умесног прекора Лежерова : да смо се »немарни показали према овом великом претечи модерних идеја“ ! — Значајне идеје Крижанићеве (изложене први пут у, западноме свету нриступној, расправи проФ. Брикнера у „R ussiche Revu е“) обрагиле су на се пажњу и •чувенога Француског економпсте Мориса Блока који се у оцени својој (М а u r i с е Block у „Journal des Economistes" за јануар, 1892. стр. 71.). врло иохвално изражава о овом знаменптом „српском научнику14 (savant serbe) који је у времену, кад Петроград још само једна шведска баруштина бејаше, Русији помогао, да Европу, тј. вападну цивилпзацнју, пре Петра Беликога открије.