Delo

Самохран и убог ти ћеш да скиташ Кроз ово земаљско мучење ташто, И тада бескрајност ту ћеш да питаш : Гладан сам, казуј : зашто Ал палми подобан у пусти, или Горскоме шареном подобан цвјећу, Чији се мириси, слатки и мили, Ка небесима крећу, Ти, појен чашама чемерне вбде, Наћи ћеш, нотомче простијех геја, Там у бескрајности духу слоббде На крилима идеја. Пјесником постаћеш. Као што нбћу Шири се пожара свијетли прамен, Из главе твоје ће божанском мбћу Синути мисли пламен. А када опета својега сина У њедра сакрије земљица мати, И тада чак ће се из тијех тмина Твој умни пламен сјати. Твојијем пјевањем, чпјега звука Јеци ће облетјет около глоба, Сиритиња ће се опјеват пука Дјетињих твојих доба И пјеват немоћна младост, ал пуна Великих и светих жеља и тежња, Штоно ће сањати звонка ти струна, Пјеват за мајком чежња ; Пјевати болови, јади и ваји Претешки онога народа цјела, Којино будуће грађане rajfi Без хљеба и одјела.