Delo

ПРОРОШТВО 219 Ти, пјесник јадника и сиротана Вјечито са судбом у рату клетом, Ти, пјесник народа тога ваљана, Поздрављен бнћеш свјетом. Гласи ће, којима пиште голаћи, И свп ће вапаји нашега вјека Противу друштвене неправде, наћи У твојој пјесми јека. Доћи ће некада до своје плате Истини и правди посвећени пој, Љбубвца Глбрија јер чува за те Пољубац бесмртнн свбј. ДРАГИША j^TAHOJEBHTEl. Пркмједба. — Ада Легри је најновија сјајна звијезда на небу дјесничком италијанскога народа. Рођена 3 Фебруара 1870 од родитеља сиромашннјех, у осамнаестој годпни оддази у Motta-Viskonti да се као учптељцца му-чи у највећој сиротињи. Ирије двпје нлитригодине печатала прву до сад једину књигу пјесама: Fatalita. Књпга је та бпла просто разграбњена. Кодико је издања до сад имала не знам, тек на књизи коју имам из године 1893 стојп: quarta edizione. Лова свеска пјесама нзићи ће у најкраћем рбку. Силина дубокијех и племеннтијех осјећаја Адинијех, једрина и новина мисли, јачина израза, .Ђепота облика п чаробна музика стиха одјекнуше громовито не само цијелом Италијом, но п далеко преко њезинијех гранпца у туђпнп. Ада Легри носп у души пуну, чпсту божанску пскру пјесничку. Она је богодани пјесник ђеније. Из мрака и cupoтиње извукла је, часа не часећи, Италија ово своје сакривено благо на видик свему народу: данас Ада Негрц није више незнана сиротица учител>цца у једној забаченој наланци. Она је проФесор књижевности на једној вишој школп у Мплану, и захвална држава, осим њене редовне плате, пружила јој је, као народно признање, државно благодјејање, које је прпје уживала пјесникиња Giannina М i 11 i. Хедвпга Јан (Берлин) превела је Адине пјесме на њемачки. Судећи по одломцима пз њезинпјех прпјевбда, које прочитах у новинама, она није могла да пренесе на њемачки њепоту облика и звонку музику стиха, којим су изражене силене мпслп Адине. Да ли сам ја у овој пјесмц колпко толпко у томе успио, нек оцијене други. Ја сам се трудио да музику стиха компонујем тако, како бц се при гласном читању српскога прпјевода чула слична музика, која се чује прц читању италијанскога текста. Надам се (а можда се варам) да сам ту музику препјевао на српскп. Смпјем рећи да је ритам чистији у српском, него у италијанском, а смијем зато, што то управ и није заслуга моја, но српскога језика, као што обратно, ако ритам није тако чист у оргиналу, као у пријеводу, није кривица Адина, него мана лпјепог италијанског језика, која би се могла назвати plethora besa vecalis. Ну да ли је та музика на штету саме еадржине, да ли уг раду моме има натеге, усн.вености, или се п не опажа да је нријевод, није моје да цијеним. Ја нијесам великијех слоббда себи допугштао преводећи, тако, да је ово, што се суттине мисли тиче, потпуно Адина, а не моја пјесма. — Још ово. Што ја пишем: там, жуборећ, облетјет, а не: там', жубореК’, облетјет’,- како сам смио да „цвјеће“ не нробуразим једним аиострофом, и не направим од њега ову наказу, скри.вену без иевол.е од ва дроњка: „цв’јеКеи ; како сам се могао дрзнути да ријеч „подобан“ употребим у ираво.ч значењу, да наппшем гистине сјајност“ итд. го сад не могу овдје да објашњавам, јер бисмо нмали дуго да се .разговарамо, u рећи ћу само ово: за све то на моју душу гријех! Преводилац .