Delo

КРОЗ УМБРИЈУ II ТОСКАНУ 17 кошна бујност XV-or и првијех година XVI-or вијека. То је златно доба пред-раФаелске школе; умјетников геније почиње да се користи стечевинама знаности. Тоскански, умбарски и болоњски слнкари тога доба изразују дивно мистична иривиђења, што нм душу заносе Међу њима се истичу : Fra Angelico, II Pinturicchio, Pietro Perugino. Изузимљући неколико радова, који могу да интересују само вјештаке, утисак што га ове религиозне слике на посматрача остављају, сасвим је колективне природе. Оно што нас к њима притеже, оно што нам душу осваја, није ова ил’ она слика, овај ил’ онај сликар, ама укупан дух, што се из њих извија. Ти умјетници не имађаху своје индпвидуалности у модерном смислу ријечи; они су у умјетности представљали извјестан правац, извјесно доба; један им бејаше поступак, једна вјера, један смјер; а за своју се реномеју они слабо стараху. Но, кад бих хтио да из те колекгивности једно име одвојим, одвојио бих у истину анђеоског Фра Анђелика. Како су његови вршњаци замишљали благу слику Христове мајке, то нам овај чедни калуђер најбоље показује у својим иконама Богородичиним. Онако је могао сликати само човјек, који је у екстази радио, руковођен и загријан жаркијем нламеном вјере. Инак Перуђинап, који је својим радом крунпсао славу умбарске школе — јер је то бно учитељ РаФајилов — предњачи и у овоме музеју, као што предњачп у самој школи. 0 умиљатим очима његових женскпх прилнка, о неисказаној милошти, која му сав укупан рад прожимље — казано је већ све, што се казати могло. Но, иконе показују тек једно лице његова умјетничког генија; уз иконе треба разгледати и његове световне живописе. чувене афреске у т. зв. С о 11 е g i о del С а ш b i о, некадашњој варошкој бурси. Ту је Перуђинац приКазао седам теологалних Врлина, и насликао идеалне портрете неколико велпкијех људп из старине, као нпр Фабија, Сократа, Трајана, Перикла итд. Гледајући те грандиозне ликове, човјек се п нехотице обазире мнш.ву на РаФајилову Atuhckij Школу у одајама Ватмканским. Овај укрштај мнсли, док се може тумачитп као пошта ученику, није мање частан ни за учптеља. Ако је први, у умјетности, представљао бујни цвијет, који је све своје дражи расДЕЛО YI