Delo

258 Д Е Л 0 чај рада ШаФарикова. 0 томе je већ доста пнсано, доста сеи зна — а права оцена припада историји. Намера је овнм редовима била изнетн кратку слику живота покојникова, у колико се то могло учинити у овом малом оквиру. Али се и из овога, iiiTo смо изнели, може јасно увидети, да је био ШаФарик узор необичног родољуба, дубокога научника. одличнога књижевника, животворног наставника, и, поврх свега тога, једнога ванредно ретког посленика на пољу дужности ирема отаџбини. према своме народу и целоме Словенству. Дан и ноћ задубљиваше се у творевине народнога духа, дан и ноћ проучаваше духовно богаство и творачку моћ словенскога ђенија, дан и ноћ труђаше се да блага та обелодани, те да свету покаже силу и крегхост потлаченог и презреног Словенотва у производима његова духа. Рад тај бејаше веома тежак и у оно доба врло сумњива успеха. Алн је светли и ванредни дух ШаФариков умео погодити гтут, да створи дела од трајне вредности. одвајајући главно од спореднога, разликујућп опште од местимичнога, трајно од прелазнога, љубеНи у народа словенскога баш оно, што га чини великим и славним. И у свему, што год је написао, читалац не може довољно да се надиви оној логичности, оној једрини и одређености свакога његова става, бистрини и оштроумљу, а уза све то неуморној енергији, која je као бујица пред собом све у корен млавила. Уз то је још он имао високо осећање најплеменитијег частољубља, да својом радњом изнађе правила и у књижевности и у науцн обезбеди место своме народном језику. а с овим осећањем друговаше дивна издржљивост и огромно, иајоштрије изискивање. те и неумољива критика према себи самом. За то је у њега свуда угод онолико речи, колико његова мисао тоажи. Чак спољашњи облпк ШаФарнкова рукописа одваја се од рукописа других књижевпика. Нема ништа, што бн било преситно за нажњу његову. Впчно око спази н у хартији, у словима, у распореду речп, у цртежима сићушие алп зиачајне разлике, свуда се он стара, да посао изради тако, како другом неће требати око њега снагу трошитп. Ако је устребало, да нрегледа и пребере мзворе, чинио је то с хвале вредном тачношћу, критиком п савесношћу. Најтежа нитања је поду-