Delo

ПОТЕР А — СЛИКА «Одмах, пи пријему ове наредбе, кмет тога села скупиће до 80 поузданих људи са оружјом. Сазивање и скупљање мора се вршити у највећој тајности. Кмет са људима нека буде сутра, пре зоре, код великог раста у Грбићевој ливади” — тако је гласила капетанова наредба. У њој беше и засебно парченце хартије, на коме је писало : «Павле, за ово игра глава”. Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се у вече, кукавац, није могао држати на њима. Кад доведе последњег човека с пушком к судници, паде на ледину, нит’ пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил1 ногом. само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати од зора. Пре сванућа бесмо под великим растом. Не беше месечине, а путовасмо кроз неки, готово непролазан. шумски густиш, те се грдно намучисмо. Једва се испровлачисмо кроз шибље, док уђосмо у ливаду и попадасмо под раст. Како ко стиже тако леже на росну траву, не иуштајући гласа од себе. Бесмо изнемогли од умора и — страха... И ако се крило гшак је сваки знао куд н зашто идемо. Чувени Деспић беше починио толика чуда и задао такав страх целој нашој околини, да су му прииисиване и такве особпне. које надмашују границе човечје могућности. Од њега су страховали шест великих округа. У једно исто време — сваког тренутка — на сваком месту, њега су очекивали и бојали га се. И сељак за плугом, чешће се освртао и бојажљиво погледао на какав шумарак близо себе, и калауз трговачки са не-