Delo

:278 Д Е Д 0 Сети се стиска руке моје, Којим те увек поздравим. Кад нежност беле руке твоје Са својом руком саставим. Сети се само ватре оне, Што струјом струји кроза ме, Када те моје очи склоне, Да седнеш млада уза ме. Још да знаш боло туге тајне, Што моје срце узима, Кад нигде нема тебе бајне Пред мојим жељним очима, Ох, ти би, ти би, чедо моје, Друкчије на ме гледала ; Ох, ти би давно срце своје Мојему срцу предала. XXVI. Ти би, душо, хтела знати Моје јаде, моје ваје ; Ти би, душо, хтела знати Моје миле осећаје ; Ти би, душо, хтела знати, Шта премишљам сам у себи; Ти би рада била знати, Шта ja мислим и о теби. Ох. та то је барем лако, То ти можеш за час знати, Само треба, само треба, Моје иесме нрочитати. XXVII. Кад М0 мори туга Ја је опевам. Ја ie опевам * Песму испевам. т