Delo

КОНСТАН ГИЊАР од ЖАНА РИШПЕНА На рад! на зло! добро остаје непознато. (А. de Musset) Муж и жена Гињар, који су се узеди из љубави, страсно су жедеди једнога сина. Као да је ове мало биће, толпко жељено, хтело да ускори испуњење њихових завета, — дође на свет пре времена. Његова мати умре због тога, а отац му, не могав поднети ову смрт, обеси. се из очајања. Констан Гињар пмађаше примерно али несрећно детињство. Време у колежу проводио је радећи задатке за казне, које није заслужпваог примајући ударце намењене другоме, и био је болестан на дан испита. Сврши науке с именом лпцемера и неваљала ђака. На пспиту зрелости радпо је свом суседу латински задатак, који би нримљен, а њега отераше с испита, што је преписао. Тако злосрећни почецп учинили би обичну нрироду злом. Али Констан Гињар беше врло добра душа и, уверен да је срећа награда за врдину, одлучн да победи злу срећу витештвом. Ступи у једну трговачку кућу, која сутра дан изгоре. Усред пожара, видећи свога господара у очајању, баци се у нламен, да cuace касу. Опаљене косе и сав у ранама стиже, с опасношћу свога живота, да разбнје касу и да из ње извуче хартије од вредности. Али их ватра уништи у његовим рукама. Кад изиђе из ватре, ухватише га за јаку два нолицајца, и месец дана за тим осудише га на нет година тамнице, што је, користећи се ножаром, покушао да присвоји новце. којима rnije претила никаква опасност у несажижљивој каси. Деси се буна у централној тамници, где је он бно. Хотећи да помогне нанаднугом чувару, подметну му ногу, u бунговници убише чувара. Одмах га нослаше на двадесет година у Кајену. Уверен о својој невиности, утече, дође у Француску под другим именом, мислећи да је ушао у траг Фаталности, и поче да чини добро.