Delo

КОНСТАН ГПЊАР 281 Једног празничког дана виде једног бесног коња, где јури с колпма право у шанац. Дохвати коња за главу, добп пзлом.вен чланак од руке, пздомљену ногу, претучена ребра, али успе да спречи неизбежан п *д. Само жпвотпња устукну п вратп се на пут, па се стропошта у сред гомпле, где прпгњавп једног старца, две жене п трп детета. Не беше ннког у колпма. Насптпвшп се овога пута вптешкпм делпма, Констан Гињар поче чпнптп скромна доброчинства и посветп се олакшавању спротпњских невоља. Алп новац, који је носпо спромашним раднпцама трошплп су њпховп мужевп по крчмама; одело, које је раздавао раднпцпма, наученпм на хладноћу, учинп да добпју запаљење плућа; једно залутало псето које је узео предаде беснпло шесторпци у кварту; а војнички заменик кога је куппо за једног пнтересног младића, продаде непрпјатељу кључеве једне тврдиње. Констан Гпњар помпслп да новац чинп више зла него ли добра п у место да растура своју Филантроппју учпнп му се да ће боље бптп ако је концентрује само на једно бпће. Усвојп дакле једну сиротпцу која никако не беше лепа алп која је била обдарена најређпм подобностима п коју подиже свом очпнском милоштом. Авај! он беше тако добар, тако одан, тако љубазан према њој, да се она бацп једно вече пред његове ноге п псповедп му да га волп. Он покуша разјаснитп јој да је сматра као своју кћер, и да би се осећао грешник, ако уступп кушању које му она нуди. Показа јој очпнски да је буђење својпх осећаја узела као љубав, и обећа joj у осталом да ће се покоритп овој прпродној опоменп, тражећп јој што брже мужа, ње достојна. Сутра дан је нађе опружену пред својпм вратима, с ножем у срцу. Одмах се Констан Гпњар одрече своје улоге тајнога добротвора, п закде се да ће се у будуће, да бп чпнпо добро, задовољаватп да спречава зло. Неко време за тим би стављен под истрагу случајно за злочпн, којп је неко од његових прпјатеља хтео учинпти. Он гајемогао јавптп полицпјп, алп је впше волео да спречп злочпн, а да не пропадне крпвац Умеша се дакле као прпјатељ у дело које се спремало, успе да похвата све конце и чекаше одређени тренутак, да све осујетн, постаравшп се о свачем. Алп лопужа, кога је хтео да штедп, добро је знао своју улогу, и посао удесп тако, да злочпнство би пзвршено, злочпнац спасен, а Констан Гињар затворен. Тужба државног тужпоца протпв Констана Гпњарабеше узор дело логпке. Напомену цео оптуженпков жпвот, његово бедно детињство, казне, пзгнање са псппта, смелост његовог првог покушаја крађе, гадно саучешће у буни централне тамнпце, његово бегство пз Кајене и повратак у Француску под лажнпм пменом. Почев од овог момента нарочпто, говорнпк достпже највпшп ступањ судског беседнпштва. Жпгоса овог лпцемера доброте ; овог развратнпка поштенпх кућа, којп да бп засптпо своје страстп, шаље мужеве у крчму, да ппју за његов ноДело VI 18