Delo

282 Д Е Л 0 вац; овог лажног добротвора, који тражи да шкодљивим поклонима задобпЈе нездраво становништво; ово члгдовпште скрпвено под огртач Филантроиа. Он је са страхотом темељно испитао преФињену поквареност овог злочпнца, којп је скупљао бесне псе, да би их пустио на људе; овога демона, којп је волео зло за зло, који је ризикочао да се сакати, заустављајући бесног коња, п за што ? да би страховито уживао, впдећи га где се баца на гомилу и где газп старце, жене п сироту децу. Ах! такав један бедннк подобан је за све. Нема никакве сумње да је он иочпнпо доста злочинстава, која се неће никада сазнати. Има хпљаду доказа за веровање, да је био саучесник онога војничког заменика, кога је купио да изда Француску. Што се тиче оне сиротице, коју је отхранпо п која је нађена једног јутра мртва на његовпм вратима, ко је други могао убитп него он ? Овај је злочин без сумње крвави епплог једне од оннх бесрамних драма, учињених из бестпдностп, разврата u нискостп, да се једва сме пзнети на видик. После толиких злочина није било потребе задржавати се дуго на овом последњем делу. Ту је поред свпју бестидних одрнцања оптуженикових, ^асност нотпуна, треба дакле осудити овог човека свом законском оштрпном. Судити треба праведно али се не зна колико ће се довољно осудитп. Има се носла не само с великпм злочинцем, већ с једним од оних злочиначких генија, од оннх злпх п лпцемерних чудовишта, која чине да се сумња у врлину п да се очајава за човечанство. Пред таквом оптужбом, адвокат Констана Гињара могао је да засту7на само лудост. Он је то чинио што је боље могао: говорио је о патолошкпм случајевпма, опширно је п научно доказпвао о неврози зло чинства; представи свога клијента као неодговорног мономана, као неку* врсту бесвесног Папавосна, u завршп, говорећи да се такве аномалпје нретресају пре у луднпци него у7 суду. Констан Гпњар би осуђен на смрт једногласно. Људп од врлпне, које мржња на злочин начини дивљим, бехут занесени од радости и викаху браво. Смрт Констана Гињара била је као п његово детпњство, примерна али несрећна. Поне се на ешаФод без страха и без намешгања мирна изгледа, као што му је и савест с мученичком ведрином, коју цео евст узимаше за животињску слабост. На последњем часу, знајућп да је џелат сиромах п да је отац благо му објави да му је завештао цело имање, тако да је узбугђени извршилац три пут паново почињао, да би нресекао врат своме до бротвору. Три месеца доцније, један нријатељ Констана Гињара дознаде, долазећи с далеког иута, жалосни крај овог часног човека, чије је заслуге он једини познавао. Да би поправио толико, колико је могао неправду судбине. купи комад земље за вечност, поручи леп сноменик од мермера и стави натпис своме иријатељу.