Delo

ИЗ хЛИСТОВА НАШИХ И ТУЂИХ Француска и Италпја Какву је улогу играла Италија 1870 године за време немачко-Францускога рата? — Одговор на ово питање доноси нам La Bibliotheque Universelle, у мартовској свесци, једним чланком, који је привукао пажњу целе европске штамие, нарочито Француске, која га, ретком скрупулосношћу, коментарише. Tai је чланак написао гроФ Константин Нигра, италијански посланик у Паризу за време рата, а данашњи представник Италије у Бечу. Чини нам се, да данас нико не би могао подићи свој глас да проговори о тадашњој улози Италије са толико компетентности као гроФ Нигра. Константин Нигра долази у ред најодличнпјих дипломата Савојског владалачког дома: то је човек са великим искуством, који је учинпо огромне услуге својој земљи за последњих четрдесет година. Кад се Италија уједињавала. он је био десна рука чувенога Кавура. Године 1859 био је послан у Париз да отпочне преговоре са царском владом, који су имали за ресултат : рат са Аустријом и женидбу Наполеонову са принцезом Клотилдом. За време целога рата, он није никако напушгао главни ђенерал-штаб Францускога цара, где је одлично представл>ао Кавура. По рату, идуће године, би постављен за министра Италије у Паризу, где ie у многоме нрокрчио пут предузећима Виктор-Еманупла и Гарибалдија. По паду царства, за владавине Тијерове и Мак-Махонове, он је н даље остао као министар у Паризу. Па и данас је у милости код краља Хумберта, кога са много вешгине и искуства, представља на бечкоме двору... Овим смо хтели рећи, да је тај чланак писао не само човек са извесним ауторитетом, који познаје скроз људе, ствари и прилике, већ да га је нисао један одличан дипломата, чије су одговорности u данас велике. како иред јавним мњењем своје земље тако и пред европским у оиште. Он то ппше, чини нам се не из задовољства шго му се иише и прича — и ако је scribitur ad narrandum non ad probandum већ да он нма нарочиту сврху. а можда u нарочити мандат од своје владе, када се решио на нубликовање својих „Диаломатских успомена>