Delo

ИЗ ЛПСТОВА ВАШИХ И ТУТ>ИХ 285 ч*з 1870 годипе .* Не треба још изгубитн из вида јер даљновиди и у томе гледаЈу нешто, да их он публикује у најглавнијем часопнсу*) неутралне Швајцарске, па према томе, оно што је он у томе чланку казао има великог значаја, те заслужује и нашу пажњу. Mu ћемо, што је могућно краће, изнети главније мисли пз овога чланка, пропраћајућп их у исто време нашим примедбама и мишљењем Француске штампе, која је и сувише била строга и јетка. Првим делом свога чланка италијански се дипломата труди да утврдп мишљење, цитирајући многе још непубликоване депеше које је он измењао у месецу јуну 1870 године са својпм мпнистром спољних послова, (Visconti-Venosta), „да је Француска изненадно објавила рат, противно живој жељи п понављаним саветпма италијанске владе,“ и „да је птадијанска влада употребила све од своје стране, са најбољом вољом и сталнпм наваљивањем., да својом акцијом и свој’их агената спречи рат.* И да најпосле „ако одрицање кнеза Хохенцолерна на шпански престо треба ирпписивати у главноме његовој властпто1 жељи да поштеди Европу од једнога преврата, као год и да сачува Француску владу п Француско јавно мишљење од великог раздражења, исто тако и пријатељски кораци свих сила, које су желеле очување мира, нарочито Италије, допринели су, у пзвесној мери, томе ресултату, који не би, али за којп је се мислило, да j’e био довољан па да се пзбегне OBaj’ пораз.“ ГроФ Нпгра тврди даље, доста успешно у осталом да никако нпје пшао на руку кнезу Бизмарку и да га није помагао у томе, да Француску доведе дотле да објави рат, као што су некад тиме онтужпвали људе, који су управљалп судбпном Италије. За тим брзо прелазп преко чувене Емске деиеше обећавајућп да ће доцније упознати чпталачкп свет са оним, што му је цар Виљем прпчао о томе догађаЈ*у. А констатује само да га је 12 јула био позвао себп у Тпљерије Наполеон Ш. Цар бејаше сам, вели гроФ Нигра. Понуди ме да седнем и пружи мп једну артију. То је била копија депеше, коју је кнез Антон Хохенцолерн упутпо ђенералу Prim-y извештавајући га, у пме свога сина, да се не прима шпанске круне. Овај је телеграм саопштио Емилу Оливпју шпански посланик у Паризу de Olazaga. Пошто сам прочитао депешу, вратих је цару рекавши : „Искрено честптам Вашем Величанству. Пруска устуна**) и то уступа после гордих позива Војводе de Gramont-a. То је велнка морална победа за Француску, која је у толико драгоценија, што је добивена без и једне капи људске крви. Надам се, да се цар тиме задовољава и да ме је позвао себп да ме обрадује миром.* *)Накнадно смо дознали да је исти чланак штампан у исто време у Nuova Antolo* gia, италијанска Revue de deux mondes. **) Израз којим сам ce иослужио, вели гро* Нигра, био је у истини нетачан, пошто изгледа да у томе тренутву прускн крал> није ништа знао о оставди свога синовл,а. Ну, та ми оволност тада нијо била дозната.