Delo

П Р И Ч А 399 А кад нађе то, донесе преда се и рече Ступици : — Пази Симо, да ти ни једна реч не уђе на једно, а изађе на друго уво. Ступица му се одмах окрете десном страном и одговори : — Не бој се ! На ово сам лево већ наглув од синоћ. — Ако и боље, рече Ћетен и поче да чита : «Прво ваља ћутати, па онда говорити, а ко може стегнут’ вилице, да му ветар не разлади језик, може после на сваки мегдан !»... Јеси л’ чуо и разумео ? — Јесам, одговори Ступица, чини ми се каза да ћутимо ! — Биће тако, па сад ако ти ветар не однесе то из главе иди у Враче и реци им шта си научио. Збогом ! — Збогом ! рече Ступица и пошто се још захвали Ћетену и његовом старом запису, скочи весео кроз ону дугачку одају, па прође брзо преко све три авлије и кроз све три капије и угледа ону исту светлу гору. — НАСТАВИЋЕ СЕ ■* •*»