Delo

398 л; е л о — А сад седи ту где седиш и буди миран док ја овако радим и док ручам и вечерам, па ме после нитај шта ’oheui, само ми ништа не говори, јер се и онако види да ниси за разговор. — И Мудрица после оде натрашке своме месту и седе као и пре потрбушке за свој сто. Седео је тако до подне и ништа, како Ступица виде, не ради, само гледа преда се у нешто и по некад намршти чело и скупи уста, као вели : «Ето ти сад!в А Ступица се пресавио у једном крају, па седи и гледа само у Ћетена, а у себи мисли : «Проћи he и то !и После Мудрица узе јело и руча сам, а на Ступицу и не окрете главу, н после опет поче да гледа у оно место преда се и као пре тога, или се кад намршти, или скупи уста и два пут баш љутито удари руком у једну хартију и рече нешто, али Ступица не разумеде шта. — Кад би о вечери, опет Ћетен сам вечера; нити погледа на Ступицу, а овај у себи опет рече: «Проћи ће и то !и А кад. паде ноћ проговбри Кетен и упита Стуницу : Шта ће њему и ко га је послао. И ако се Ступици прекувао јед од љутине и слегао на празно срце, опет кад виде да ће и томе крај бити, рече брзо и весело : — Знаш већ ко сам и како се зовем и да сам из Врача, а дошао сам теби, јер се зна, да си ти најпаметнији од свију и свакога, па и од четири дива, са четири краја света. Мудрица се мало намршти, види се, да је криво што Ступица поче из почетка, па рече кроз зубе : — Хм, хм!... Па онда ? И тада Сима рече све ; прво поп Павлов сан и његово знамење а напослетку помену све од прве до последње чворуге у Врачима. — Баш чворуге ? ! упитаће Ћетен — Чворуге ! — А је л: велике ? — Како која. Нека оволика, а нека оволика, и Ступица диже први пут с прста длан више чела, а други пут с педља. — И то све за памет ?! — За памет ! — Е, рече Ћетен, то су мало теже науке, но причекај да нађем један мало старији запис.