Delo

ЗАШТО СЕ ГУНДУЛ1ГКЕВ „ОСМАН* НИЈЕ ШТАМПАО У ВРИЈЕМЕ РЕПУБЛИКЕ 407 куцај, хваташе је за сваку ријеч. Сваки би се догађај у Дубровнику искривљивао и приопћивао влади Св. Марка, па тамо би се in Collegio о њему расправљало и шиљао изопачен глас Баилу1) у Цариграду. Читајте дневник Марина Сануда ! У самоме Цариграду почимала је тек права мука Дубровњлка. Бјеше обранити се, митити, исправљати лажне гласове, трчати од једнога посланика к другоме — јер Босански Паша бјеше на вратима Града и погибао пропасти од свакога часа. Тога је ради државна цензура у Дубровнику бдила над сваком кретњом аристокрације, над сваким полетом генија, над сваким дјелом ван сФере обичнога живота. Кад се н.пр. у Јакину (Ancona) год. 1679. дало у штампу слово 0. Толомеја изречено у Дубровнику пригодом смрти поклисара Николице Боне, па кад је издавач надодао говору текст ениграФе састављене по наредби Сената у спомен великога патриоте и мученика, издавач би усилован да у Фрази: ((et ab ео (sc. Passa Bossinae) per vim Silistriam ad Turcarum Imperatorem transmissus« испусти ријечи : ,,ad Turcarum Imperatorem* да ce не би по путу Млетака криво тумачила ствар на цариградскоме двору. На самој мраморној плочи то се могло рећи без страха, јер тамо, у дворану Малога Вијећа не стави ноге нпкада нико до Дубровчанин* 2 3). Ако је тако било у малијем стварима, а како би била тад Република дозвољела да се штампа дјело у коме се описиваху насилна смрт једнога Султана и побједе кршћанскога оружја над Турцима, те слављаше слобода Дубровника и оплакиваше поробљено Словенство? Ево зашто, по нашему мнењу, Сенат није никада допустио да се печата „Осман“ како није дозволио ни да се штампа Палмотићев ((Дубровник Поновљен“ у коме су страшне муке нашега града од трешње и Портинога насиља тако «кратко и изврсно речене”5). Ц. Банло (Bailo) звао се од старине млетачки ноклисар у Цариграду. 2) . Право је чудо како ни један иисац о дубровачкијем стварима, ни Апендини, ни Скурла, ни Казначић, ни Белчић, није нрочихао оригиналну шгочу којаје ипак приступна свакоме у авлији ОпКинске Палаче, него је један од другога нриписивао непотпуну епиграФу по Јакинскоме тексту у којој су испуштене ријечи: ad Turcarum Imperatorem. 3) . Joh. von Miiller — AVeltgeschichte.