Delo

406 Д Е Л 0 млађи Франов брат‘), био одлучио печатати (<Османаи попут осталијех очевијех пјесама. Зашто се то дакле није учинило ? ЗаШто је «Османи лежао још вијек и по у рукопису у прашини аркива, док су готово сва друга слабија Гундулићева дјела штампана већ у XVII вијеку ? Не умијемо друкчије одгоненути ову загонетку него страхом од турске владе. Могло би се примјетити да Турци нијесу читали нашијех ствари. Ама бјеше један добар кршћански сусјед који се старао да облаже Републику пред Султаном, како би јој унропастио трговину на Балканскоме Полуострву, у Цариграду и у Азији, а тај се добри сусјед звао : Млеци! Доста је проучити повијест сношаја Дубровника с Портом и с Млецима у XVI и у XVII вијеку да то буде сасвијем јасно и да се разумије зашто је Сенат забраиио да се штампа «Османи. Трибутар Порте, а у исто доба иријател> Папе и Шпаније, Дубровник је живио у непрекидноме страху да Турци не би обазиали што он ради за кршћанство, а опет да кршћани не би обазнали што јо имао да ради за Турчина. У тој свагдањој дипломатској игри проживјела је Република четири вијека. Agent provocateur, до потребе и онај који ((великодушнои откриваше кршћанству дубровачке сплетке у Цариграду, бјеху Млеци, који су дакако чинили потајно још горијох ствари, како би сами себи осјегурали наклоност Порте и супремацију на БосФору. Све депеше Републике Св. Влаха својим посланицима у Цариграду и у Риму пуне су препорука да таје од млетачких поклисара сваки њихов корак, сваку ријеч. Свака је згода добра била за Млечића да прикажу Дубровник Порти као сумњивога пријатења, као потајнога помагача кршћанскога оружја. 0 тој кроничкој тјескобн Републике имамо го тово даномичнијех трагова у гласовитијем денешама Сената посланику Франу Гундулићу у вријеме Свете Лиге (1571) и Маројнци Кабоги у доба распре с Кара-Мустафом (1678). Али то није доста. Сам град Дубровник бјеше нун ухода млетачкијех, трговаца и ага турскпјех, сумњпвијех Левантина, јерменскијех каматника, шпањолскијех жуднја, безимене руње која потајно прислушкиваше срце Републике, бројаше му сваки •)•) Шшнко (Sigismund) Џива Гундулића родио се год 1635, би члан Оената, а умрије као глава државе мјесеца септембра год. 1682.