Delo

508 Д Е Л 0 вотшг.с сибирском куго.м : он јеЈоткрио улогу зе.чл.иних црвн при ширељу сибирске куге. Послс овога је Паетер испитао u тако ввану кокошију колеру, нронашавши она.ј микроорганиаЈМ који је иаазива. Култивишући овај микроорганизам, Настер је на један иут открио : да пису <-ве културе иодједнако отроипс : оне су по отровностн једнаке само онда, ако је размак времена између преноса н прсноса једне културе за развој друге једнак. Ако је овај размак различан, < нда је отров слабији што је дужи рок носле кога јо нова култура изведена. Ако је трећа културu ннр. пзведена ноеле 5-6 иедеља из друге, која је нренесена из нрве иосде 24 часа, онда је трећа знатно слабија, н на кокошке пренесена не нронзводи смрт: оне онда прездраве. Један корак дал.е био је, кад је Пастср нронашао да пренос јаке, врло отровне културе па кокошке које су преболеле уштрцаваље ослабелога отрова, остајебез штстнога дејства: кокошкама од тога ништа не буде, н ако је отров толико јак да би оне морале угинути. На тај начин Пастер је пронашао сигурно средство за лечеље н предохрану од заразних болести : за кокошију колеру н за сибирску кугу он је сам иашао, као доцније н за беснило. Године 1885. примељсн је први иут лек од беснила на човека: на малога пастира гКиаиља — чија статуа п данас краси Иастеров нн титут. Овај успех учнни те се прилозима прнкуин 21/-, милијуна динара н оснује Пастеров институт, у коме данас толики светски научниин раде н уче се. У овим Пастеровим проналасцнмап открићима је основ и серумтераиијп, која имунизовану крв каламл.ељсм култура отровних микроорганизама употребљава за нредохрану н лечење од заразнпх болести, у место сампх култивисаних огровних микроорганизама. Тако je уравнан пут за радове и проналаске Коха, Веринга, Херикура, Рпнт а, Руа, Китазата, Маралиана итд. Лош једну карактсрну црту овога научнога великана да испричамо : кад је иред рат 1870. годпне добио од бонекога университета диилому иочаснога члана, он ју je вратио, после опсаде Иарнза, пзјавившп да као Француски патриота он ее одрпче части бити почаснлм чланом псмачког университета. Нешто налик било је и ове годпне, кад јс Пастеру пону1)Сн био немачки орден, који он ннје хтео нрпмнти. УРЕДНИК Др. М. Т>. 31плонано1ш11 ВЛАСНПК Ст. 31. Нротић.