Delo

36 Д Е Л 0 кренуо, шта је предузимао, то не знамо. Тога пролећа се сеоба није могла извршити, јер је Аустрија стављала сметње. Тек у јесен 1814 године би допуштено Србима да се могу преселити Русију. Посланику руском у Бечу, грофу Стакељбергу било је стављено у дужност, да нађе најбољи и најкориснији за руску касу начин, како да се пресељеници отправе у Русији, па му је том приликом нарочито наглашено, «да их не позива да се селе, него да то остави са свим њихову нахођењу и жељп.1, Сума од 25.000 рубаља, одређена у први мах на помоћ Србима, би предата И. М. Хартингу, пнжињерском генерал-мајору, пошто је он био у то доба управник Бесарабије, у коју су се Срби желели преселити , не хотећи ићи у новоруски крај. На иитање о броју српских породица, које би се желеле преселити у Русију, гроФ Стакељберг је одговорио, да не може ни приближно тачно одговорити. Рускн консул Недоба саопштавао је да ће таквих породица бити око 200, аМиленковић је, на против, тврдио, да се по Аустрији пребија од немила до недрага до 5000 иородица. Али је грОФ Стакељберг знао н о том своју владу известити, да се мођу онима који се у Аустрији налазе а желе селити се у Русију налази и сам Кара Тзорђе, уз кога се у пратњи налази и руски чиновник Орловић, н многи од виђенијих поглавица српских. Кад је глас о томе добио, управник Бесарабије се постарао да се како треба дочека на граници знаменити вођа, и да му се одаду све почасти. Наредио је, осим тога, да се Кара-Ђорђу на иомоћи нађе и нарочити један изасланик. У исто време било је наређено из Петрограда, да се упита Kapa-rBopfye, је ли вољан остати за време у Хоћину, где је доста удобних станова, па ако иристане, да му се спреми најлепша кућа на тржишту. Ова је наредба вредела и за остале српске поглавине. Који би од њих желели настаннти се у селима хоћинскога среза, пмали су, ио овој наредби, добити боља села, у којима би се могли счестити иотпуно удобно. Породице пак простих нре сељеника требало је разместпти по засеоцима у овом срезу. Размншљајући о начину, како би најбоље било распоредитп Србе, херсонски војни управник војвода Де-Ришеље, предлагао је да се, по примеру донскпх Козака, уреди војничка