Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА. Ернест Нис — Порекло ме^ународнога права — с пишчевим овлашћењем превео и допуиио Др. М. Весннћ. Београд. 1895. Издање и штамиа Државне Штампарије — стр. I—XVIII, 1 — 538. Писац овога значајнога дела, коме мало што шта недостаје Д1 би се могло назвати енохалним у науци о међународном праву, иоставио је себи велики задатак да угврди: како се међународно нраво и у Фактичким односима међу државама u у концеицпјама мислнлаца постуино ствара кроз читав ток ис горијскога живота, и како би, нрема томе, било посве неосновано, нротпвно и несумњивим Фактима и самој ирпроди друштвенога живота човечанства везаги иорекло тога права за један одређени псторијски чпн или за јсдно име, за ХугаГроција или заВестФалске уговоре мира. Велики нублициста холандски , као што то наш писац, наводећи речи Роберта Флинта. врло умесно примећује у зав]>шној главп свога дела, грунисао је само, прикуппо у једну цслину, оне мислп које су сс ире љега стварале, изазване приликама историјским, и које су пре њега имале читаве иоворке својих иреданих заступника, својпх ватрених бранилаца. Међународно се право рађа из оннх истих разлога, развија се на оним истим основама п по оним истом законима, нз којих се рађају п по којима се развијају правни односи у опште. Удружљивост је, констатовао је то још велики јелински мислнлац, Аристотело, природно стање, неодољива прпродна нотреба органског живота човековог. Птаорганска особпна разви]а се ноступно, упоредо са свнма другпм оргапским особинама. Друштва људска, пролазећн кроз многобројне ђг>азе, јављају се најзад у облпку великих историјскнх држава, које се у нашим данима, осећајући неопходну нотребу да силу, у колико је она имала удела у њихову стварању, нретворе у нраво, да своје биће доведу у склад са потребама, ннтересима и осећајима свију својих држављана , ностунно прилагођавају начелу народности.