Delo

KPUTHKA II БИБЛИОГРАФИЈА 499 Али држава није закључни облпк удружљивости људске. Границв нагону удружљивости нротежу се преко свију особених удружења, ма колико она пространа била, на чигаво човечансгво. Изме1>у разних друшгава људских развијалн су се увек односи у мерп у којој со материјалнн додир вршно међу љима. Са ногребама п интереспма, који су се из тих односа роднлп, плп који су у њнма тражили задовољења, морало се јавигп u право. II то право којесе примењује на односе што се јављају међу самосталним удружењпма људскнм, које одређује карактер тим односима и утврђује основе на коЈима се они имају регулисати, та грана правне науке, коју је Бентан назвао интернационални.ч међунаро4ним иравом развија се уноредо са унутрашњим иравом појединих удружења људских, иролази с њима заједно кроз све п исге Фазе , носећи вазда у главном исто обележје. управљајућн се по истнм принципима, истпм иобудама п цпљевпма, који су у тпм унутрашњим нравпма нашли израза. Међународно нраво другпм речима, није нпшта друго, до ресудтанта унутрашњих ирава разних удружења људскпх , која су дошлау међусобни матерпјалнп лодир, Развијање правне свести, која непосредно усавршава унутрашње право ноједпних држава, на једној странн, развијање комунпкационих ередстава, који доводе разне државе и њихове чланове у све чешћи и многоетрукији додир, с друге стране утичу пеирекпдно на међународно право, изазпваЈући у њему колпко стално толико н поступно еволуисање. Г. Нис је у књизп која је нред нама утврдио ову истину необпчним богаством доказа. У њој је изнесена читава генеза целокунног модерног међународног ирава, иочев од онога времена, кад су се на развалинама еветске царсвине римске ударили основн стварању данашњпх држава u данашњих народа. Један летимичан иоглед на заглавља њезнна показује већ колико је широк обим нисац дао својим проучавањима. II у сваком од тнх одељака са подједнаком, ненадмашном п савесношћу u псцрпношћу утврђено је неосиорно, да су ире rjtomija кроз читав низ векова светли умови разних народа имали у виду све врсге односа мећу државама, да су јасно схватили егзистенцију онштих интеЈ^еса човечансгва, који ее простиру нодједнако н.; све државе , и да су се бавилн о свима питањима, која су обухваћена у бесмргном делу великога Холандеза. После ове књнге г. Нпсове свако даље демонстрирање ових истина било би више него излишно. У обради иоједнних делова своје књиге г. Нис није свугде показао једнака успеха. У иогледу богаства прибранога материјала, обима Факага којима г. Huc располаже да своје иосгавке утврдн, нема. као што смо већ Ј>аније наиоменулм, нпкакве осегне разлике , ннти је могуће учинити какве озбилше замерке. Али, разлика је зато у толико осетнија у погледу сређености нрибрапога м.атсЈшјала. Пма у њој поједшшх оде32 *