Delo

58 Д Е Л _0

по неком правилу, управо, да се зна крај и почетак. Та нп он сам нема краја ни почетка! Код њега има нешто, што сваки види и што је сваком обична ствар, алн кад се о томе размисли и кад се то видн у њему, онда и он и то с њим постају веКи, јачи и неразумљивији Видиш, ја верујем, да се с човеком рађа све, и добро и зло п дух н слабост, јер ко иначе дотера овога човека да буде овај и овакав ? Шегова средина, његово друштво?! Ба ! Све је то из њега самога, а он се међу светом научио само да говори. Ти људи имају нешто од самога Бога... природе, како кажу, а што бих ја назвао: немерљпвом силом. Они и кад ћуте на њих се гледа и од њих се нешто очекује и кад говоре исто тако. А све њихово, н рад и мисли стоје тако обично, гако плитко, да се сааки ван њих чудн, шта je то, а кад је с њима. ћутећки признаје да нешто има.. Ето такав је и наш Тома. Он је жчв, покретан и врло издржљив. Дакле има у себп доста снаге. Он је весео ако треба, а жалосган ако и то треба. Али шта јо ту необично ! ? Он оживи све и може да расплаче све. Бпстар је, пажљив је и читав мали стратег. Све што он учипн, иада згодно н у своје време. Да ли је то какав нагон, којим он то осећа и по коме се онда управља, ја не знам. само видим, да нечега има. Он је патријота, јупак, борац, шалџија, озбиљан, вредан трговац, лен богаташ, добар домаћин... Он је све ! Приметио сам да њнме овлада ио некад читава болест за нечим. Племеннто или неплеменито, све једно ! II онда се он томе толико преда, да изгубн, што ми кажемо: рачун, али га оно у њему носи до краја и он мора да своје учнни. Ту стигне и одане п онда је све свршено. Даље не зна, нити о томе мисли. Што се мене тиче, ја му на гоме завиднм. Та слатко је бити тако нстрзан жарки.м одушовљењем, које, као п пиће, опије човека и он се oceha истина иреморен, али увек весео н задовољан ! Њему недостаје само једно, а то је сопствена контрола. Да је још п то, онда.. ондо он не бн бпо само ово... Ветар на мах проби п до нас и ми нехотицо кренусмо дубље у јаругу. Кад п то пређе, поћутасмо пеко врзме н мој друг продужп и даље : — Само како ли је све то у њему н како се све то развија у његовој главп, то је оно, што ја рекох — немерљиво I