Delo

68 Д Е Л 0 ништа друго до дијалектички обдик имена, носталог од истог корена од кога u Трери, дакле од кор. trar-, који находимо у сложеним именима лица трачкога рода и племена, акојићеимати опће значење: 'који хранп, гаји, чува’, (-тралг,;). — Друго одељење Трала находпмо у иланпнском пределу с обе стране реке Месте (Nest.os), где је у једном кланцу напшао Агеснлај, враћајући с врјне из Азије, на ТраллгГс. У доцније се време, na и византиско спомпње град и предео Вгллоорос, Волгрос на јужној падини Родопе. — Најпосле треба споменути да су неки Трали пошли за Трерима или с њима и с Тинима у М. Азију. — У време Епигона Трали служе на њпховим дворовима као најамници, перјаници (трабанти) и џелати. На реду je група тинских племена, чија најстарија седншта беху на Струми: то су управо „струмска“ племена. која су одатле потиснула старије становнике, Бриге и Фрижанске Едонце, а у време, које се не може лако одреднти данашњим научним средствима. Бисалти су прво трачко нлеме. што, селећи се са севера на југ, пређе Струму. Нрема нричама митологиске садржине пореклом суоднеког хероја Бисалтеса (BiaaATrj;). Пме им се узимало као синоним за Струму: (ез~: у.у.1 -otapo; Всаалтг];). Сам положај овог племена међу едонским племенима, као клин, сведочи да то беше освајачко илеме трачко. Бисалти често нападају и узнемирују суседна им нлемена. Ну кад доћоше у додир с Грцима у Јегејском приморју, отпочеше усвајати с њиховом кулгуром u језик, као врло ириступни свакој просветн и култури: сиомиње се оу/,о; pappapav о:у/Љх~ог/ Btaa/.xtxajv. Бисатлти од Едонаца иопримаше култовне и митске елементе. Земл>а им беше богата н нлодна, нланина A6awpoc богата рудама. Кад доцнцје Маћедонпи овладаше земљом и рудницима им, коваху новце, с легендом : BiaaATixćv сачуване. Бисадтска земља за Римљана бп обухваћена у склоп Macedonia Prima. Око Велеш-планине (Бћласица), на језеру Буткову7 и око струмскнх теснаца између Пеонскога „Доберос“-а и Одоманта — а изнад liucanTa находимо у она стара времена трачке Синте (StvTof). Стари ппсци о њпма веле да имађаху полигамију и да убијаху удовице. Синти суседопније спустили ииз Струму, јер, кад се кретао одрискп краљ Ситалкас против Маћедонпје и пробпо кроз неирегледне шуме на североистоку јој, имађаше с једне стране Неонце, с друге Меде (Macooć), на југу иак Синте. У њиховој је земљи бно град 'HpaxXeia, коју иоднгоше Маћедонскн краљеви на занадној обалн Струме, где су данашњс рушевнне „Вћтрена,* а не као што узимаше ШаФарик, Демир-Хисар (внзантин. ^iSrjpoxaarpov) или „Валовишта“ (визант. Валај&тга). Синти беху васали маћедонским краљевима, на нр. }• боју код Пидне (175 г. ире Хр.) Персеју. П њихова земља спадаше у облает римске провинције, назване Macedonia Prima. 1 имекн војнички натписи сведоче да је ово племе касније жнвело на Mii|i\ као и други ировинцијали. Алн JLivue; на Лемну неће бити исто пл\мс трачко. 11о Гомашку бнћс етимологија нмену трачкога племена у